Кредити у швајцарцима пред судом

Клијент Зоран Ђурђевић је 2008. године подигао стамбени кредит везан за швајцарски франак у вредности 100.000 евра. Првих неколико месеци рата му је била 700 евра, а онда је почела да расте, као и његов дуг.

Ђурђевић каже да данас после пет година отплата рата и главница дугује "Пиреус банци" 120.000 уместо 100.000, за које се задужио 2008. и рата му је 1.050 евра.

И даље, каже, рате плаћа на време јер стан издаје и позајмљује новац од пријатеља, али неће моћи још дуго.

Банка није пристала да му одобри грејс период и зато је одлучио да је тужи преко удружења грађана "Ефектива". И после годину и по чекања, и проглашавања судова за ненадлежне, Први основни суд заказао је припремно рочиште за 16. јун.

Дејан Гавриловић из удружења грађана "Ефектива" рекао је да су тужбом обухватили "Еуробанку", "Пиреус банку" и "Хипо банку", јер сматрају да имају највише издатих кредита.

"Реч је о броју од 8.000 до 10.000 уговора о кредиту. Део тужбеног захтева који се односи на корекцију каматних стопа - рачуница показује да је у питању чак 10.000.000 евра", каже Гавриловић.

Тужене банке о тужби не желе да говоре. Могуће је, кажу упућени, да суд пресуди да су банке дужне да врате новац који су наплатиле на основу самовољног дизања камата, јер су такве одлуке већ донете по више појединачних тужви, а то је препоручила и Народна банка.

"Не постоји основ за онај део тужбе који се односи на девизну клаузулу, јер у то време ниједна страна није могла знати нити да утиче на кретања на девизном тржишту када су у питању каматне стопе и однос швајцарца, динара и евра, тако да основ за то реално не постоји", сматра економиста Хасан Ханић. 

Спор ће каже потрајати, а у прилог очекивања клијената не иде ни недавна одлука Уставног суда, по којој у Србији више није могуће подносити колективне тужбе.