Одлагање дугова или кључ у браву

У већини српских предузећа посла нема, а дугови расту. Готово сваки пети кредит је ненаплатив, а слично је и са дугом држави за порезе и доприносе. Епилог за већину предузећа је кључ у браву и стечај, односно распродаја имовине да би се намирили повериоци. Мање болно решење је одлагање дугова.

До пре две године "Гемакс" је имао готово хиљаду радника, данас 300 и дуг од 20 милиона евра. Седам месеци није плаћао зараде, доприносе, рате за лизинг и кредите. Зато су припремили план реорганизације и ушли у такозвани дириговани стечај.

"Договорили смо се да се прво исплате плате радницима, па онда банкама да се плати на одложено на шест година, а порез држави на пет година", објашњава Ђорђо Антељ из "Гемакса".

"Гемаксу" је рачун одблокиран и могу да договарају нове послове. Да би се ушло у ту процедуру предуслов је да се направи план пословања и враћања дугова који ће прихватити радници и држава, затим банке и други повериоци.

"Код планова реорганизције, ако тај стечајни дужник понуди чак и 50 одсто намирења, ја сматрам да је то за повериоце повољније него чекати намирење од пет до шест одсто у класичном стечају који такође може јако дуго да траје", рекао је председник Привредног суда Београд Јован Кордић.

План реорганизације Привредном суду у Београду прошле године поднело је 29 предузећа, а од почетка ове године још шест компанија.

"Ове године 'Унифарм', 'Интеркомерц', 'Ратко Митровић Дедиње', 'Зекстра група', 'Стандард'", каже Кордић.

Због начина на који је настала већина тих фирми које траже одлагање дугова, економисти држави саветују - опрез.

"Држава пре доношења одлуке да дозвољава контролисани стечај треба да зна да су то људи који су на контроверзан начин дошли до богатства, да су им компаније у проблемима, и треће - имају велико лично богатство", рекао је економиста Љубодраг Савић истакавши да држава не треба да дозволи себи да буде још једном "намагарчена како што се десило са зарађивањем њиховог првог милиона".

И економиста Милојко Арсић упозорава да не сме да се злоупотребљава тежња ка очувањем радних места.

"Интерес друштва је очување радних места у тим предузећима, али не би требало дозволити да се тај интерес злоупотребљава и да та предузећа уцењују друштво радним местима људи које запошљавају", рекао је Арсић.

Наглашава да би репрограм "требало да буде сад и никад више", а доказ за то би, каже Арсић, требало да буде нови закон о стечају.

Основни разлог што дириговани стечај користе углавном велика предузећа је то што су она и вештији преговарачи.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.