ММФ: Светска економија јача

У извештају о економским изгледима, ММФ наводи да очекује раст светске економије од 3,6 одсто ове године и 3,9 следеће, што је незнатно мање од јануарске прогнозе. Прошле године забележен је раст од три одсто, преноси Бета.

У извештају се посебно истиче опасност од ниске инфлације што ће вероватно бити тема и пролећног заседања ММФ-а и Светске банке у Вашингтону овог викенда.

Аналитичари очекују да ће европски званичници, посебно из Европске централне банке (ЕЦБ), бити под притиском да се боре против ниске инфлације. Прошле недеље је директорка ММФ-а Кристин Лагард тражила од ЕЦБ-а да предузме "неконвенционалне мере" за подизање цена, али је председник те банке Марио Драги узвратио да се ЕЦБ не слаже с предлогом.

Инфлација у 18 чланица еврозоне пала је прошлог месеца на годишњи ниво од 0,5 одсто. Мада потрошачима одговора да се цене не мењају,  веома ниска инфлација може обуздати раст пошто и појединици и компаније одлажу куповину у очекивању да неће бити промена, а онда је теже и наплаћивати дугове.

Веома ниска инфлација подстиче и страховања да не дође до дефлације - пада у ценама и платама што може изазвати рецесију.

На састанку ће земље у развоју вероватно тражити већу координацију мера централних банака. Многе од њих се жале да су претрпеле губитке због тога што је америчка централна банка смањила подстицаје.

Федералне резерве су смањиле месечну куповину обвезница које су имале за циљ да се смање каматне стопе у САД како би се подстакло позјамљивање и потрошња.

С растом камата у САД, инвеститори су почели да повлаче новац из земаља у развоју и улажу у САД, због чега је дошло до пада вредности валута у Турској, Јужној Африци и другим земаљама.