Јавна предузећа горући проблем

Народна банка Србије наставиће да одржава релативно стабилан курс динара на који неће утицати ничији интереси, каже гувернер Јоргованка Табаковић. Процењује да ће стране инвестиције ове године бити око милијарду евра, а привредни раст спорији од прошлогодишњег - око један одсто, пре свега због спровођења фискалне консолидације.

У протеклих двадесет месеци, каже гувернер, није било притисака ни очекивања да Народна банка уради посао владе, употребом или злоупотребом монетарне политике. Тако ће, најављује, бити и убудуће, али ће централна банка бити врло активна у спровођењу најављених економских мера.

"Нама и у члану три закона пише да нам је основни циљ стабилност цена, али и подржавање мера економске политике владе. То значи да неће бити злоупотребе монетарне политике нити смо то дозволили, нити ћемо дозволити. Баш због тога ја ћу свесрдно са тимом у НБС-у радо помоћи мерама које је предложио мандатар у најави Александар Вучић", каже Табаковићева.

Много тога треба решити, од незапослености и ниског стандарда, преко слабе привреде до јавног дуга. Али је, према оцени Фискалног савета, приоритет без конкуренције - решавање проблема јавних предузећа. Уместо зараде, она годинама праве губитке, који се на крају плаћају из буџета.

Председник Фискалног савета Павле Петровић каже да је то основни разлог зашто је могући дефицит буџета у овој години, ако се ништа не предузме, осам одсто БДП-а.

"То је дефицит који би био највећи у Европи. Онда не постоје те уштеде на платама, пензијама, порезима, којима ви ово можете да покријете", каже Петровић.

Али уштедети се може - смањењем броја запослених у јавном сектору и уједначавањем плата.

Павле Петровић је рекао да се очекује да се уради анализа и да се у средњем року смањи број запослених у том сектору.

Према његовим речима, вишка запослених има у лаокалним самоуправама, у здравству - немедицинско особље, у школству.

Зарад бољих услова пословања стручњаци кажу да хитно треба променити Закон о раду, затим и законе о планирању и изградњи, стечају, приватизацији. Оно што замерају најављеним мерама јесте то што је, после вишегодишњих обећања, са списка реформи нестала промена пензијског система.