Задруге "чувају" пољопривреднике

Од 408 земљорадничких задруга у Војводини, 150 чувају традицију. Земљорадници-задругари не брину о набавци репроматеријала. Њихово је да раде и остваре што боље приносе.

"Код њих задужујемо робу, семена, вештаке, кукуруз, зависи шта сејемо. Тако се задужујемо. Прави се уговор. Ми по скидању готовог рода предајемо робу задрузи и они онда врше обрачун. Код њих су загарантовани откуп и исплата", каже Милан Кондић из Бача.

"Тако нам је 2012. године у екстремној суши отписала 30 одсто дуга. Ако некоме зафали новац задруга је та која га исплати и помогне", објашњава Срђан Купусинац из Товаришева.

У задрузи у Бачу је више од 100 задругара који послују искључиво с том организацијом.

"Зато се трудимо да нас буде што више, да се са што више робе појавимо на тржишту. Кад купујемо репроматеријал али и кад продајемо наше готове производе. Када је количина већа и цена је боља", каже Милош Вуковић из Земљордничке задруге "Задругар" у Бачу.

Закон о задругама из 1996. одавно не доприноси развоју земљорадничког задругарства.

Пре шест година почела је израда Нацрта закона о задругама. У међувремену, одржане су две јавне расправе, 2011. и 2013. године. Иначе, тај документ који је врло важан за даљи развој задругарства и даље чека на одлуку надлежних.

"Наша просечна задруга је бар три, четири пута слабија од једне просечне задруге унутар Европске уније. Тако да је удруживање оно што нас може унапредити у конкурентском смислу", тврди Јелена Несторов из Задружног савеза Војводине.

У Европској унији задруге или, како их називају кооперативе, поседују највеће прерађивачке капацитете. Воде их менаџери које фармери плаћају према томе колико они зараде.