Међународни сајам хортикултуре

Најмлађи учесници сајма цвећа, ученици из Лештана, покушавају да продајом цвећа које су сами правили да помогну својој школи.

"Тренутно док смо ту са децом радимо о природи на тему цвећа, неговања, екологије", каже Славица Младеновић Ивановић из ОШ "Никола Тесла" у Лештанима.

Док је је зеленило све заступљеније у савременој градњи, а кровне и вертикалне баште све уобичајенија слика у многим европским градовима, у српској престоници, поред оронулих фасада, може се видети дрвеће изникло у рушевинама од бомбардовања. Ретки су они који при пројектовању предвиђају зелене површине.

"Људи се углавном одлучују за озелењавање неких мањих површина и нису спремни на велика улагања која су свакако потребна да бисмо постигли ефекат који се тражи што се тиче зелених површина", каже инжењер пејзажне архитектуре Дејан Попов.

Инжењер хортикултуре из Италије Енрико Мазон каже да је зеленило у Италији врло битно у свакодневном животу као и у ЕУ, пољопривреда је све више декоративна.

"Анализирали смо тржиште у Србији и схватили смо да је за нас ово потенцијално велико тржиште", наводи Мазон.

Има и оних који су спојивши лепо и корисно, постали успешни извозници.

Стефан Топаловић, произвођач украсног биља каже да се баве и производњом дрвећа, украсног жбуња, четинара и воћних садница.

"Наши купци су љубитељи цвећа, поред тога радимо и с професионалним клијентима који раде озелењавање имамо јако велико тржиште у Русији, извозимо за Пољску, Италију, Украјину, Белорусију, Босна је велико тржиште Црна Гора је добар купац", каже Топаловић.

Прошле године извоз цвећа и украсног биља из Србије био је око три и по милиона евра, а увоз- два пута већи.