Ускоро бесплатан попис нелегалних објеката

У Србији је поднето око 800.000 захтева за легализацију бесправно саграђених објеката, 80.000 нових и 720.000 старих, изјавио је Танјугу Велимир Илић. 

Према његовим речима, власници тих објеката неће морати нигде да се пријављују, већ ће службеници катастра сами пописати објекте. 

То, ипак, не значи да ће пописани нелегални објекти на тај начин имати исти статус као и легални, а према подацима Републичког геодетског завода у Србији има укупно око 1,3 милиона објеката неуписаних у катастар.

"ЕУ нам је поставила услов да упишемо све објекте у јединствену евиденцију да би ушли у заједнички катастар ЕУ", рекао је министар грађевине у техничкој влади, и додао да ће захваљујући томе Србија моћи да конкурише за неке пројекте код банака.

Катастар ће, како је објаснио, добити налог да попише све објекте ако се нова влада договори о томе, како би Србија имала бар јединствену евиденцију објеката када грађани већ немају новца за легализацију.

"Народ нема паре за легализацију, јер је за њих скупа. Народ нема новац ни за таксе за упис у катастар, нити да плати геометре", истакао је Илић.

Како је рекао, Уставни суд је јасно и гласно дефинисао услове легализације, према којима се не може вршити умањење законским одредбама, већ то могу да ураде једино локалне самоуправе својим одлукама и правилницима, којима одређују цену легализације и повластице.

Илић је подсетио да је Уставни суд оборио претходну "Дулићеву легализацију", јер се држава умешала у надлежност локалних власти.

Јединствена евиденција објеката ће убрзати издавање грађевинских дозвола и олакшати рад Канцеларије за брзе одговоре, рекао је министар и додао да ће ти подаци бити доступни и преко интернета.

Он нагласио да је у претходних неколико година било доста нелегалне градње.

Закон о уређењу простора и изградњи је, према његовим речима, потпуно припремљен и наћи ће се на двеном реду на једној од првих седница владе, пошто је добио сагласности свих министарстава и институција.

Илић је додао да би тај закон, након усвајања његовог предлога на влади, требало што пре усвојити у парламенту.

Рок за подношење захтева за легализацију по Закону о легализацији објеката истекао је 29. јануара, као и рок дат локалним самоуправама да утврде висину накнада и умањења. По старом закону рок за подношење захтева за легализацију био је до 11. марта 2010, и до тада је било пријављено око 720.000 нелегалних објеката у Србији, од чега у Београду око 180.000.

Закон о легализацији објеката је ступио на снагу 1. новембра и предвидео је рок од 90 дана за подношење захтева за легализацију и доношење ценовника легализације на локалном нивоу. Њиме се предвиђа обимнија пројектна документација и већи трошкови за власнике.

Иначе, Закон о легализацији објеката предвиђа могућност плаћања легализације на рате до 20 година, али локалне самоуправе могу да смање тај рок.

Градови и општине могу да пропишу умањење накнаде за власника породичног стамбеног објекта или стана у стамбеној или стамбено-пословној згради, који је изградњом или куповином трајно решавао стамбено питање ако власник или чланови његовог породичног домаћинства немају другу непокретност за становање.

Умањење накнаде је предвиђено и за власнике који су извршили опремање грађевинског земљишта сопственим средствима или средствима од месног самодоприноса и то сразмерно учешћу у опремању.