Неопходно усталити аграрну политику

Председик Друштва аграрних економиста Миладин Шеварлић сматра да је стална промена аграрне политике највећи проблем српске пољопривреде. Пољопривреда би морала да добије пет одсто гарантованих средстава из буџета, што до сада није био случај, напомиње Шеварлић.

Гостујући у Дневнику РТС-а, Миладин Шеварлић је упозорио да је српска пољопривреда изузетно неконкурентна, а да на то утиче више фактора.

"Један фактор је буџет Србије. Пољопривреда би морала да добије законом гарантованих пет одсто за аграрни буџет, а не за буџет Министарства пољопривреде, што до сада никада није био случај", наводи Шеварлић.

Шеварлић напомиње да би у таквом буџету требало да се изврше одређене исправке.

"Држава даје четири милијарде динара субвенција за закуп државног земљишта, које се могу добити у само тридесетак општина у земљи, док у осталих 130 не постоји таква могућност", напомиње Шеварлић.

Шеварлић каже да се исправке у буџету могу добити у односу на велике агрофирме, које користе подстицаје за развој сточарства у неограниченом броју грла, па се поставља питање економије обима и рентабилности производње у односу на ситна породична газдинства.

Шеварлић истиче да је највећи проблем што се из године у годину мења политика у односу на подстицаје за инвестициона улагања и оцењује да је то најслабија карика у српској аграрној политици.

Према његовим речима, проблем је што Србији преовлађују мала газдинства, који немају рачуницу да више пута долазе у државне институције, да предају и обнављају регистрацију.

"Требало би запослити 1.300 агронома кој ће уместо њих то радити, чиме би се конкурентност пољопривреде подигла за милијарду и шесто милиона динара", објашљава Шеварлић.

Говорећи о фондовима ЕУ за пољопривреду, Шеварлић каже да ће та средства доћи до српског фармера посредно.

"То су средства за јачање институционалних капацитета, да бисмо уопште могли да користимо средства из европских фондова", каже Шеварлић.

Осврнувши се на комерцијалне кредите за пољопривреду, Шеварлић је истакао да би држава са банкама требало да договори повољније камате, због дугих репродуктивних циклуса у пољопривреди.

"Истовремено, пољопривредници морају да планирају своје инвестиције дугорочније и да прикупљају део свог учешћа или депозита да би добијали повољније кредите", додаје Шеварлић.

Произвођачи до 31. марта морају да региструју и пререгиструју своја газдинства, јер без тога неће моћи да остваре право на подстицаје.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.