Кина далеко, Јапан захтеван за српску робу

Пољопровредна и прехрамбена индустрија јесу наши потенцијали али искористити тај потенцијал врло често је немогућа мисија. Аграр, као водећа привредна грана прошле године остварила је раст од 22 одсто. Највише извозимо свеже и смрзнуто воће. Ипак, прехрамбена индустрија на коју се спрски извоз ослања бележи пад од пет одсто. Највише робе размењујемо са ЕУ и земљама са којима имамо споразуме о слободној трговини. Ипак, не користимо све могућности. А до неких тржишта и не стижемо.

Српски производ на четири стране света. Километри поскупљују извоз, али га не онемогућавају. Удаљеност до неког тржишта, често, увећавамо сами. 

Професор Факултета за економију, финансије и адмнистрацију Михајло Црнобрња каже да је Србија исто толико далека Кини, као што је она нама, па Кина успева да извезе лук.

"То говори  да они умеју да производе јефтино, а ми треба да се концентришемо на то да проиводимо јефтиније", каже Црнобрња.

Четвртина свега што извеземо су воће и поврће. То је најпре свежа јабука, смрзнута малина и сува шљива. Њихов пут најчешће не иде даље од Русије, Немачке или Аустрије. Пољопривредни произвођач Александар Јанковић је поврће извозио у Немачку. Зауставила га је количина.

"Наша продукција је до 15 тона дневно и даље од тога немамо. То није ни један камион дневно. Неко би морао да чека да се камион напуни два до три дана", каже Јанковић. 

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама с којима имамо потписане споразуме о слободној трговини. Више од половине извоза заврши у ЕУ. Суфицит у размени постижемо са земљама ЦЕФТА. Отвара се арапско тржиште којем, међутим, Србија не може да одговори.

"Пре неки дан је била делегација из Ирака, која је имала потребу за 35.000 јагњади, ми то имамо у Србији али на много места, тако да нам треба дистрибутивни центар,", каже Ненад Будимовић из Привредне коморе Србије. 

Тржишта, попут оног у Европској унији, понекад постављају квоте и баријере.

"Што се тиче јунећег меса, имамо квоту, али то није баријера јер квоту користимо са свега пет одсто искоришћености", каже Будимовић.

Према његовим речима, баријера може да буде за извоз свињског меса у ЕУ и живинског меса на руско тржиште, због мониторинга на салмонелу код живинског меса, и вакцинације против свињске куге.

Поред количине, рецимо, јапанско тржиште од 115 милиона људи има додатне захтеве. Ипак, некима ни Исток није толико далек.

Васо Лекић из "Фудланда" каже да они захтевају пре свега изузетан квалитет. "Ми смо морали да наше производе да адапртитамо њиховом укусу, јер немају сличне навике у исхрани као ми. Изнад свега траже квалитет и дизајн", истиче Лекић.

Решење је и у извозу виших фаза прераде, значи да се уместо шљиве извозе пекмез или ракија, а уместо кукуруза, макар сточна храна. Шансу треба тражити и у органској производњи.