Читај ми!

"Географија" на цени

Производи са ознаком географског порекла попут футошког купуса или лесковачког ајвара су шанса Србије, сматрају стручњаци. Кажу да се упркос кризи купци са дубљим џепом везују за снагу бренда, па на тржишту има простора за такозване премијум производе.

Потрошачи у Србији се све чешће окрећу јефтинијим производима, али је пет до 10 одсто оних који су спремни да добро плате за бољи квалитет. Иако додатна вредност диже цену, до сада имамо само 34 пољопривредно-прехрамбена производа са ознаком географског порекла, попут футошког купуса или лесковачког ајвара.

Конкуренција расте, а само производи који имају додатну вредност имају прођу на тржишту, јер је потрошач непогрешив. Он зна да препозна.

"Да ли је производ мање прскан, да ли је непрскан, да ли је природан, органски производ, без вештачких ђубрива. Да ли је он рађен на традиционалан начин без адитива, конзерванса, да ли је без шећера. Све су то атрибути који данас оплемењују производ и стварају могућност да се производ пласира како у земљи, тако и на страном тржишту", сматра Васо Лекић, председник компаније "Фудленд".

Познаваоци кажу да су заштита географског порекла и примена стандарда у индустрији меса и млека приоритети српске пољопривреде.

"Даћу вам пример Европске уније, они су радили анализу. Такви производи су између 15 и 20 одсто скупљи у односу на исте производе који немају ознаку географског порекла. На примеру футошког купуса тај проценат је и већи. Иде око 30 до 40 одсто. Тај купус је скупљи него остали који немају ознаку географског порекла", каже Бранислав Ракетић, шеф Групе за квалитет у Министарству пољопривреде.

На тржишту се свакодневно мењају околности.

Миљан Ждрале, виши саветник Агробизнис тима Европске банке за обнову и развој у Србији, сматра да је улагање у препознатљивост и квалитет неопходно да би се опстало на тржишту.

Више пажње приватном сектору у Србији и директно инвестирање у ланац исхране од основне производње, преко прераде до малопродаје, то ће бити фокус Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду ФАО.

"Када произвођачи одговарају на посебне захтеве тражње стварају ту додатну вредност и на тај начин могу да повећају своје приходе. Свакако да то захтева интеракцију у ланцу вредности и између приватног и јавног сектора", истиче Дмитриј Прихотко, економиста у ФАО Инвестиционом центру.

Сада је на тржишту највећа битка међу производима средњих и нижих цена. Зато постоји велики слободан простор за такозване премијум производе.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 22. фебруар 2026.
7° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом