Зачарани круг дугова и потраживања

Да би се прекинуло врзнино коло у којем свако сваком дугује и нико нема новца, држава је пре годину дана донела Закон о ограничењу рокова плаћања - на 45 дана за јавни сектор, а до 60 дана за привреду. Међутим, истраживања показују да се и даље на наплату у Србији чека око четири месеца, а дугове на време не плаћа чак ни онај ко је закон донео - држава.

Кажу, данас је у Србији лакше произвести него наплатити. Зато не чуди када фирма са 70 запослених и три деценије искуства, има милион евра потраживања.

Мирољуб Јовановић из краљевачког "Технограда" наводи да је 40 одсто његових потраживања везано за државу, а 60 одсто за приватне грађевинске фирме, и наглашава да се законски рок од 60 дана "уопште не поштује".

У другој краљевачкој фабрици која се не бави гвожђем већ папиром, имају муку да наплате сличан износ.

"Највећи проблем је општа неликвидност и што су највећи дужници јавна предузећа и то је зачарани круг. Преноси се на све учеснике у промету", каже Драган Павловић из краљевачког РВМ-а.

Истраживање Уније послодаваца показало је да је грађевинском сектору најтеже да наплати робу или услугу и да на то у просеку чекају 197 дана.

Осим туризма, где је рок наплате 12 дана, сви остали деле муке грађевинаца, јер је просечан рок за наплату 126 дана - само пет дана краћи него пре годину дана, док нисмо имали закон о роковима плаћања.

Драгољуб Рајић из Уније послодаваца Србије указује да се роба све мање продаје, а услуге све мање наручују и да се стога рокови плаћања продужују.

"Привредни субјекти су углавном одабрали да кад неко прекрши рокове, да не иду на суд, да не туже те фирме, јер ће се десити да неће да раде с њима", напомиње Рајић.

Како то да држава не поштује закон и колико је оних који су платили казну која може бити и до два милиона динара, у Министарству финансија нису дали конкретан одговор.

Када је у питању Закон о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама реагује се чим дође до кршења закона.

Ако јавно предузеће не измири обавезе у року од 45 дана, неће моћи да исплати зараде залосленима - као недавно "Србијагас".

Када је реч о предузећима из надлежности покрајине или локалне самоуправе, министар финансија може издати налог да се обустави пренос средстава из буџета Републике.

Према подацима са сајта Министарства финансија, Република касни са плаћањем шест милијарди 345 милиона динара и то у просеку 73 дана.

Највећи део, нешто више од шест милијарди динара, припада Фонду за здравствено осигурање, али дугују и општине и други корисници буџета.