Гас из шкриљаца, оруђе моћи великих сила?

Снабдевање гасом је геополитичко питање, али постаје и оруђе моћи великих сила. Русија је највећи извозник гаса у свету, а Америка је - захваљући гасу из шкриљаца - постала највећи произвођач тог енергента. Због украјинске кризе и зависности од руског гаса неколико европских земаља тражило је од Сједињених Америчких Држава да им олакшају увоз гаса. Добија ли Русија конкуренцију на европском гасном тржишту?

На производњу нафте и гаса из шкриљаца, стручно шејлова, у свету се рачуна све више. У протеклој деценији, САД су достигле технолошки процват у добијању гаса из шкриљних стена.

Професор Александар Костић са Рударско-геолошког факултета у Београду каже да су неки од гасоносних шејлова Америке већ у рангу са највећим руским пољима.

"Дакле, ресурси јесу огромни и резерве су такође велике. Тако да временом, управо се може десити да гасоносни шејлови свуда у свету постану примарни извор добијања гаса", истиче Костић.

Међутим, амерички гас још не може да се транспортује у Европу.

Гасовода нема, па мора да се преведе у течно стање како би се допремао танкерима, а за градњу таквих складишта у лукама треба најмање пет година. Гас добијен из шкриљаца знатно је и јефтинији.

Професор Рударско-геолошког факултета у Београду Дејан Ивезић наводи да је производња гаса из шкиљаца у САД довела до значајног пада цене природног гаса на америчком тржишту.

"У просеку је цена природног гаса у Америци двоструко нижа него у Европи, а троструко нижа него у Јапану. И значајни пројекти се у Америци тренутно раде на утечњавању тог гаса и његовом експорту. Напре ка Јапану, а негде у каснијој фази и за европско тржиште", каже Ивезић.

У Европи још нема производње гаса из шкриљаца, али има нафте.

Естонија је једина европска земља која експлоатацијом уљних шкриљаца покрива око 95 одсто својих енергетских потреба.

У Бугарској и Француској то је забрањено законом, а истраживање налазишта већ су дозволиле Пољска, Велика Британија, Мађарска, Шпанија и Литванија.

Анкете у Европској унији показују да две трећине грађана и стручњака страхује да би технологија експлоатације шкриљаца угрозила здравље људи.

Професор Војин Чокорило са Рударско-геолошког факултета у Београду објашњава да је питање екологије питање својеврсног компромиса и да се зато све емисије штетних материја и честица своде у прописане границе.

Економски саветник у бриселском Кребу Владимир Круљ каже да ће у будућности сви непознати потенцијали морати да се препознају, поготово ако се економска ситуација не буде много побољшавала.

У Србији су до сада регистрована 23 налазишта са резервама од четири и по милијарде тона уљних и гасних шкриљаца. То значи више од 70 година експлоатације.