Можемо ли опремити кућу домаћом робом?

Домаћинства у Србији имала су углавном све домаће, од телефона, преко тигања, до машине за веш и отирача испред врата. Да ли је данас могуће опремити домаћинство домаћим производима и да ли бисмо у том случају били богатије друштво?

Ко одлучи да купује српске производе, може да се обуче од главе до пете. Стан да опреми намештајем - од хоклице и полице до америчког плакара. Имао би и на чему да кува. Али питање је где храну да чува? Фрижидери се у Србији само склапају. Домаћа машина за веш је доступна, али одећу не би имао чиме да опегла. А за чишћење избор је домаћа метла.

Усисивач "Слобода Чачак" може да се нађе само ако је заборављен у магацину. Клима истог произвођача производила се до почетка 21. века, а сада је права реткост. Компјутер, мобилни телефон, таблет или телевизор са ознаком "произведено у Србији", не постоје. Имамо ли капацитете и да ли треба све да производимо?

Саша Вељковић са Економског факултета каже да треба да производимо оно где имамо конкурентску предност, своје сировине, знање, где можемо и да извеземо те производе или услуге. "То је суштина, пронаћи такве производе, а оне друге можемо и да увозимо", истиче Вељковић.

А увозимо и идеје или их бар позајмљујемо. Тако је ова прича настала по угледу на документарац француског новинара који је 10 месеци живео искључиво са оним што је произведено у Француској.

Инспирисала га је изјава министра привреде да економију подстиче куповина домаћих производа. Иако је Француска економска сила, из стана је морао да избаци скоро сав намештај, телевизор и фрижидер.

Да ли би окретање само домаћим производима помогло српској привреди? "Сигурно да би помогло да у секторима где и даље имамо индустрију и услуге које су на неком задовољавајућем нивоу - људи то купују, да више свој новац троше унутар Србије", каже Вељковић.

Дејан Молнар са Економског факултета каже да би у том смислу Србија могла да се у будућем периоду фокусира на пољопривредни и аграрни сектор у целини, прехрамбено прерађивачки сектор, обновљиве изворе енергије, као и на понуду туристичких садржаја.

Акције купујмо домаће, на тржишту Европске уније су забрањене. Хрватска је задржала промоције сопствених производа, али финансира их привредна комора, као и у многим другим земљама, где на потрошаче апелују невладине организације.

У Србији се за домаћу робу углавном одлучују старији, пензионери или незапослени. Млади радије бирају стране брендове. Шансе да се то промени нису велике. Можда само променом става да радна места чувамо и одабиром производа. Они често нису идеални, али ако их не купујемо, сигурно неће бити бољи.