Како обновити пољопривредну механизацију

Аграр Србије мора да се прилагођава европским стандардима, али је за то неопходно да се годишње купи 15 хиљада нових трактора и других машина. Пољопривредници наду полажу у претприступне фондове Европске уније, повољније кредите и субвенције државе.

На презентацији опреме за заштиту биља, малих трактора, прскалица и воћарских атомизера произвођача из Словеније окупила се Југославија у малом. Прилика да се размене искуства и сагледају нови стандарди и захтеви Уније.

Милан Пршић из "Агроуниверзала" објашњава да је циљ ових сусрета да се едукују учесници семинара.

"Циљ је и да им се презентује шта је најновије у технологији израде пољопривредних машина које ће скратити време потребно да трактор и нека пољопривредна машина буду на њиви, с обзиром на то да се ради о производњи која нема крова која се одвија на отвореном", каже Пршић.

Иако пољопривредник у Србији има застарелу механизацију, на тржишту је велика конкуренција свих светских произвођача. Ко има најбољу понуду, тај продаје. Куповина углавном зависи од исплаћених субвенција.

Силвестер Полдрухи из фирме "Бес компани" указује да је управо од субвенција које су исплаћиване до пре годину дана зависио напредак српске пољопривреде.

"Верујте, прво питање када дође потенцијални купац за прскалицу он не пита имате ли прскалицу, него има ли субвенција и тек на основу тога он размишља хоће ли бити куповине", истиче Полдрухи.

Пољопривредници у региону уз помоћ држава и фондова Европске уније махом су обновили механизацију. Просечно домаћинство у Македонији, примера ради, има све неопходно за рад у пољу.

"Код нас ти држава даје субвенција 4.000 денара по декару или 40 хиљада денара за један хектар, тако да су људи доста задовољни и они паре улажу у то да купе нове машине", објашњава Ђорђе Стојанов из македонског "Агросервиса".

Душко Раца из "Агрокопа" из РС истиче да се, захваљујући субвенцијама које Влада у Бањалуци даје пољопривредницима, последњих неколико година доста улаже механизацију.

Словеначком произвођачу четвртину пласмана чини српско тржиште и поред лоше материјалне ситуације наших ратара.

"Српско тржиште је традиционално наше највеће тржиште тако да то има 25 посто од нашег целокупног извоза у прошлој години. Та тржишта су се мало смањила, нажалост, али ове године се већ очекује пораст тако да ће доћи на онај 'свој ниво 'па ћемо ваљда успети да то проширимо сарадњу", каже Јан Шинковец из крањске "Агромеханике".

Пољопривредна механизација у Србији стара је више од 20 година. Новац из европских фондова, који би ускоро требало да буде доступан нашим пољопрвредницима, допринеће умногоме обнови и модернизацији тог сектора.