Крстић: Сутра уговор о кредиту са Емиратима

Министар финансија Србије Лазар Крстић најавио је на Копаонику да ће сутра у Абу Дабију бити потписан уговор о зајму Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) од милијарду долара за буџет Србије и кредиту за наводњавање од 100 милиона долара.

"Кредит за буџет је на 10 година сa каматном стопом од два одсто годишње и моћи ће да се обнавља", рекао је Крстић новинарима на "Копаоник бизнис форуму".

"Пре него што крену критике и да се гледа у зубе тим позајмицама, сви треба да знају да ово вреди око 290 милиона долара у данашњем новцу и да смо то добили као поклон узевши у обзир тренутне услове задуживања", рекао је Крстић.

Министар је истакао да би "новац требало да буде оперативан" пошто уговор ратификује Скупштина Србије, која ће бити формирана после парламентарних избора 16. марта.

"Кредит је значајан због тога што показује доследност у обећањима која су дата и показује да сарадња са УАЕ на свим пољима напредује", рекао је министар финансија.

Крстић је рекао да ће предводити делегацију Србије које ће ноћас отпутовати у Абу Даби на потписивање уговора о кредитима.

Буџетом Србије за ову годину предвиђен је кредит од три милијарде евра из Уједињених Арапских Емирата за подршку буџету, као и 275 милиона долара за подршку пројектима у пољопривреди, који треба да стигну од Фонда за развој Абу Дабија.

Има смисла да "Телеком" купи "Дунав банку"

Крстић је оценио да би за "Телеком Србија" куповина "Дунав банке" била корисна, ако би се на тај начин повећала конкурентност те телекомуникационе компаније и њена тржишна вредност.

Крстић је рекао да је о намери "Телекома", који је у већинском државном власништву, да купи ту банку која је посредно такође у државном власништву, сазнао из новина.

Он је додао да ће "надлежни одлучивати о тој трансакцији на адекватан начин", ако до ње дође.

"'Телеком Србија' није једино предузеће из области телекомуникација које планира да купи неку банку или њену лиценцу", навео је Крастић.

"Дунав банка" је у већинском власништву државне осигуравајуће компаније "Дунав осигурање" са уделом од 58,7 одсто, "Дунав РЕ" (реосигурање) је власник 13,8 одсто акција, "Србијагас" пет одсто, сама банка има удео од 3,8 одсто, а око 15 одсто је у власништву четири компаније.

Са ММФ-ом о финансијској консолидацији

Говорећи о сарадњи са ММФ-ом, министар je рекао да се са том институцијом разговара о неопходној финансијској консолидацији и начину на који ће се она спровести.

"Аранжман са ММФ-ом је за Србију битан не зато што је нама неопходан новац већ због политичког имиџа Србије, који мора да се промени како би се привукли страни и домаћи инвеститори, али и страни кредитори", рекао је Крстић новинарима на "Копаоник бизнис форуму".

Он је изразио задовољство што је Влада баш у време предизборне кампање позвала ММФ на разговоре и да је истовремено та финансијска институција показала озбиљне знаке респекта и вере у Србију тиме што су њени представници дошли на преговоре.

Крстић је рекао да Србија у средњем року, до 2017. године, треба да смањи дефицит буџета на два до три одсто бруто домаћег производа (БДП) и да донесе мере и дефинише динамику којом ће то бити спроведено с најмањим социјалним трошковима, као и да утврди начин који ће најбоље стимулисати привреду.

Министар финансија је рекао да се разговори са ММФ-ом сада налазе у другој фази, која подразумева сагледавање неопходног степена фискалне консолидације, а тек после ње се разговара о политичким одлукама.

Мисија ММФ-а борави у Србији од 26. фебруара поводом сагледавања стања у јавним финансијама и утврђивања услова за уговарање новог аранжмана из предострожности.

Наћи ће се прихватљиво решење за "Јужни ток"

Када је реч о "Јужном току", Крстић је изјавио да ће се за финансирање српског дела тог гасовода сигурно наћи решење које је прихватљиво и за српску и руску страну, али није прецизирао на који начин.

Градњу деонице гасовода "Јужни ток" у Србији одлаже то што нису обезбеђене државне гаранције за оснивачки улог "Србијагаса" у предузећу "Јужни ток Србија". Реч је о гаранцијама за кредит од 75 милиона евра које нису дате због рестриктивне политике Министарства финансија.

Крстић је рекао да постоје проблеми, али да ће бити омогућено да тај пројекат од суштинског заначаја настави да функционише.

"Јужни ток је најважнији стратешки пројекат за Србију, не само у економском већ и у државно-безбедносном и геополитичком смислу, али без обзира на то морамо да будемо упознати за финансијском конструкцијом и на који начин ће се пројекат отплаћивати", истакао је министар.

Крстић је додао да је то "озбиљан новац" који премашује више од две милијарде евра. "Мора да постоји пуна транспарентност и чист однос - одакле ће тај новац доћи, ко ће га отплаћивати и које се гаранције за то могу дати", рекао је министар.

Крстић је рекао да су о пројекту гасовода "Јужни ток" већ вођени разговори на највишем државном нивоу крајем децембра и да су настављени у Сочију, где је на отварању Зимских олимпијских игара био председник Србије Томислав Николић.