Читај ми!

Припрема терена за "Београд на води"

Железнице Србије ће до 12. марта почети да уклањају колосеке и другу железничку имовину из Савског амфитеатра, где ће бити реализован пројекат "Београд на води". Саобраћајни институт ЦИП ради документацију за исељавање и већ 1. марта би требало све да буде спремно.

Генерални директор српских железница Драгољуб Симоновић рекао је да ће "Железнице Србије" до 12. марта почети да уклањају колосеке и другу железничку имовину из Савског амфитеатра, где ће бити реализован пројекат "Београд на води".

Прва фаза скидања колосека кошта 2,55 милиона евра, рекао је Симоновић Танјугу, наводећи да укупно треба скинути око 50 километара пруге и да ће у првој фази бити уклоњено 30 одсто
железничких капацитета.

"Рок је три до шест месеци да се то скине и Железнице Србије ће тај посао урадити брзо и ефикасно... Мислим да ће влада и град бити позитивно изненађени како ћемо то брзо обавити. Убеђен сам да ћемо скратити рокове које смо сами себи зацртали", истакао је Симоновић.

Железнице Србије ће до краја идуће недеље имати комплетан оперативан план за скидање колосека и друге имовине на атрактивној локацији Савског амфитатра, који се простире на око 80 хектара.

Симоновић је рекао да Саобраћајни институт ЦИП ради документацију за исељавање и већ 1. марта би требало све да буде спремно.

Према речима Симоновића, ту локацију треба добро обезбедити како би се спречиле евентуалне крађе или нелегално насељавање људи и тај посао ће радити фирма "Фул протект".

"Направили смо динамику где разврставамо и шаљемо материјал, којом брзином и оперативом. У тај посао ће бити укључен ЖИТ који има велике кранове и дизалице", додао је он.

Генерални директор Саобраћајног института ЦИП Милутин Игњатовић је рекао Танјугу да ће ЦИП на време завршити пројектну документацију за уклањање колосека из Савског амфитеатра.

Игњатовић је истакао да Србија у последњих 40 година није имала вреднији пројекат од Београда на води, као и да ЦИП треба да заврши више везаних пројеката, као што је идејни и главни пројекат за будућу главну железничку станицу Београд центар у Прокопу, који ће бити готови за најдуже годину и по дана.

Реч је о пројектима за зграду железлничке станице Београд центар, приступне саобраћајнице и пратећу инфраструктуру, с обзиром да ће се ту налазити и пошта, банка, полицијска и здравствена станица и комерцијални садржаји, објаснио је Игњатовић.

То све, према његовим речима, може да се изгради у наредне две до три године након завршетка пројеката.

Комисија Министарства саобраћаја годину дана је радила пројектни задатак за станицу Београд центар, а у комисију су биле укључене све државне релеванте службе и органи: представници министарстава, Града Београда, Урбанистичког завода, Дирекције за грађевинско земљиште, Железнице Србије, Беочвора и ЦИП-а.

Чланови комисије били су и проф. Брана Митровић, који је био и њен председник, проф. Александар Цветановић и проф. Драган Божовић, а пројектни задатак су потписали министар саобраћаја и генерални директор Железница Србије 2012. године.

Тендер за изградњу колосека 

Што се тиче кувајтског кредита од 26 милиона евра, Игањтовић је подсетио да је у току тендер за изградњу колосека, перона и контактне мреже у Прокопу, где треба да буде изграђено осам колосека и пет перона.

Рок за подношење понуда за прву фазу радова на реконструкцији саобраћајних капацитета у железничкој станици Београд центар у Прокопу продужен је до 28. фебруара, због веома великог броја заинтересованих компанија, кажу у Железницама Србије.

Игњатовић је истакао да је неопходно изместити путнички саобраћај са простора садашње главне железничке станице, као и да се измести железнички теретни саобраћај из Савског амфитеатра.

Из садашње главне станице треба изместити и сва постројења за одржавање вагона, због чега је неопходно изградити техничко-путничку станицу Земун, за коју треба да се ураде пројекти за годину дана. Градња би трајала, такође, годину дана, казао је Игњатовић.

Он је нагласио да је веома важно да се теретни возови са опасним материјама изместе из центра града. ЦИП је још пре више година урадио генерални и идејни пројекат за теретну железничку пругу која заобилази Београд и иде преко Винче ка Панчеву.

На прузи је главни објекат друмско-железнички мост преко Дунава код Винче, који је намењен и за аутопутску обилазницу.

ЦИП би касније требало да уради и пројекте за изградњу техничко-путничке станице у Кијеву, рекао је Игањатовић додајући да она још није неопхода пошто би у првој фази потребе могла да задовољи и ТПС Земун.

Такође, у наредном периоду ЦИП би требало да ради и идејни и главни пројекат за робно-транспортни центар у Макишу за контејнерски превоз робе, што би могло да се заврши за годину и по дана, навео је он.

То су сви пројекти неопходни за потпуну реализацију Београда на води, који се тичу железничког саобраћаја.

Неки од тих пројеката могу да буду готови за месец дана, а неки најдуже за годину и по, додао је челник ЦИП-а.

Како су раније најавили Влада Србије и град Београд, до краја године почеће изградња прве четири зграде у саставу пројекта Београд на води, међу којима су познати торањ, највећи тржни центар на Балкану, а које ће бити преостале две зграде биће познато у првим недељама марта, када треба да буде завршен главни мастер план.

Партнери из Уједињених Арапских Емирата су спремни у тај пројекат да уложе три милијарде долара.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 22. фебруар 2026.
7° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом