НБС: Очекиване инвестиције милијарду евра

Вицегувернер НБС-а Веселин Пјешчић рекао је да ће стране директне инвестиције у Србију у овој години, према проценама Народне банке Србије, бити око милијарду евра.

На презентацији извештаја о инфлацији, Пјешчић је рекао да би према тој пројекцији највише страних директних инвестиција, око 45 одсто, требало да заврши у енергетском сектору, а затим следе трговина и прерађивачки сектор.

Пјешчић је подсетио да су прошле године стране директне инвестиције у Србију износиле 750 милиона евра. 

Народна банка Србије објавила је и да је пројекцију раста бруто домаћег производа (БДП) за ову годину кориговала наниже, на око један одсто, а у 2015. тај раст требало би да буде око два процента.

Генерални директор Директората за економска истраживања и статистику НБС-а Бранко Хинић рекао је на представљању извештаја о инфлацији да је главни разлог за смањење пројекције БДП-а у овој години висока основица пољопривредне производње прошле године.

"Због веће пољопривредне производње него што је раније процењено, раст БДП-а у 2013. био је виши него што смо очекивали а то је било два одсто, и износио је 2,4 одсто", рекао је Хинић.

Према његовим речима, пројекција о успоравању раста БДП-а Србије у овој години на око један одсто заснива се на претпоставкама о просечној пољопривредној сезони и исцрпљивању ефеката аутомобилске и нафтне индустрије.

Са становишта тражње, та пројекција се, како је навео Хинић, заснова на очекиваном паду финалне потрошње, благом опоравку инвестиција, као и повећаној тражњи главних спољнотрговинских партнера.

"Посматрано са расходне стране, раст би требало да буде вођен нето извозом, с обзиром на очекивани оправак евра", рекао је Хинић и истакао да ће оправку инвестиција допринети и почетак преговора о чланству Србије у ЕУ, али и ниска прошлогодишња основица. 

Постепени пораст инфлације

Говорећи о инфлацији, навео је да ће ниска прошлогодишња база утицати на постепени пораст инфлације у току ове године, али би, према његовим речима, инфлација у 2014. у просеку требало да износи четири одсто, што је у складу са инфлаторним циљем НБС-а.

"Ризици остварења пројекције инфлације односе се пре свега на кретање цена пољопривредних примарних производа и кретања цена у међународном окружењу, а у одређеној мери и на домаћа фискална кретања", рекао је Хинић.

Како је објаснио, "неочекивано снажно" појефтињење непрерађене хране, пре свега воћа, утицало је на то да се међугодишња инфлација у четвртом тромесечју 2013. креће испод дозвољеног одступања од циља.

"Процењујемо да ће се инфлација у текућем тромесечју вратити у границе циља од четири одсто, плус или минус 1,5 процентних поена, и затим кретати у том распону", рекао је Хинић.

Он је додао да су позитивне тенденције на које су из НБС-а указали у претходном извештају о инфлацији настављене - инфлација је на ниском нивоу, а економска активност у 2013. била је вођена нето извозом изнад очекивања.

Додао је да ће у наредном периоду главну неизвесност у погледу екстерног окружења представљати реакција финансијских тржишта на смањење квантитативних олакшица америчких Федералних резерви (ФЕД), што ће одредити јачину ефекта на валуте земаља у успону.

Задржана референтна каматна стопа 

Подсетио је да је Извршни одбор НБС-а на последњој седници задржао референтну каматну стопу на 9,5 одсто.

Хинић је рекао да ће наставак ублажавања монетарне политике зависити првенствено од јачине потенцијалних негативних ефеката смањења програма квантитативних олакшица ФЕД-а на девизни курс и премију ризика земље.

Додао је да су се, као најосетљивије на смањење квантитативних олакшица ФЕД-а, до сада показале тзв. земље у успону које карактерише изражена спољна неравнотежа.

"Србија је у том погледу остварила знатан напредак - дефицит текућег рачуна у 2013. био је упола нижи него 2012. и износио је 1,6 милијарди евра или пет одсто БДП-а. Очекујемо да ће тај дефицит на сличном нивоу остати и током ове године", рекао је Хинић.

Према његовим речима, иако је спољна неравнотежа Србије смањена, потреба за екстерним изворима финансирања и даље постоји.

"Имајући у виду значај одрживих јавних финансија на макроекономску стабилност земље, посебно у условима нестабилности на међународном финансијском тржишту, НБС снажно подржава опредељеност Владе Србије да спроведе мере фискалне консолидације и структурне реформе", рекао је Хинић.

Истакао је да би кредибилно спровођење тих мера повећало отпорност домаће економије на екстерне шокове, а склапање аранжмана с Међународним монетарним фондом допринело би позитивној перцепцији инвеститора у погледу улагања у Србију.