Зејтин из фритезе као сировина за биодизел

Србија годишње потроши око 150.000 тона различитих врста јестивог уља. Зејтин из фритезе одличан је за производњу биогаса и биодизела, али код нас чак трећина заврши као отпад. Онај ко се одлучи за продају, може да заради 60 динара за литар.

Искоришћено уље не сме завршити ни у контејнеру ни у канализацији. Сви ресторни, хотели, школске установе, предузећа који производе више од 20 оброка дневно обавезни су да употребљено јестиво уље безбедно одлажу.

То значи да га сакупљају и да имају уговоре са откупљивачима који га даље прерађују.

Шеф кухиње у "Мадери" Зоран Стевановић рекао је да када виде да уље више није за употребу одложе га и људи дођу да га покупе.

"Фирма са којом радимо доноси нам и односи уље, тако да је на обострану корист. Све зависи колико се хране припрема од интензитета посла, али дамо на рециклажу око 200 литара месечно", рекао је Стевановић.

Иако су казне за непрописно одлагање јестивог уља и до 250.000 динара, у Агенцији за заштиту животне средине кажу да је досадашњи откуп недовољан.

Прошле године само 58 установа и ресторана известило их је о употребљеним количинама. Компаније које откупљују истрошено јестиво уље, месечно у Србији сакупе једва две-три цистерне.

Бранислав Богојевић из "Еко Трона" каже да уље даље иде у Европску унију.

"Ми Унији продајемо отпад. Европска унија је донела закон, надам се да ће тако бити и код нас једног дана, пет до 10 одсто биодизела да стављају у евродизел. Тако немамо могућности да правимо биодизел овде зато што су велике акцизе, 40 и нешто динара", рекао је Богојевић.

И домаћинства могу звати откупљиваче. Чешће се, међутим, одлуче да уље баце.

Директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић рекао је да је веома опасно када то уље "заврши у животној средини", а још је опасније да се поново користи као храна за домаће животиње, за стоку, када поприми ефекат канцерогених материја.

"Свакако би томе требало стати на пут. Држава предузима значајне кораке не само да подигнемо свест већ и унапредимо систем обраде и прикупљања тог уља", рекао је Радовић.

У Европи се већ одавно биогорива мешају са фосилним горивима и тако продају на пумпама. А у већини земаља аутобуси градског превоза користе 100 посто биогас и биодизел јер су еколошки чисти. Према директиви Европске уније, до 2020. и наша земља мораће у евродизелу да има 10 процената биогорива.