Ко обара тендере

Применом новог Закона о јавним набавкама, смањен је број нетранспарентних поступака у тој области, али је као проблем остао обарање тендера и то од тзв. професионалних обарача. Највише захтева за обарање тендера је у области грађевине и здравства. Надлежни најављују измене закона.

Док у Колубари, како кажу, обарају рекорде у производњи угља, други обарају тендере важне за њен рад.

"У једном тренутку нам је 60 машина стало зато што неко плати 2.000 да вам сруши поступак јавних набавки и договорили смо се како и на који начин и у којој форми ћемо ићи на измене и допуне Закона о јавним набавкама", рекао је приликом посете Лазаревцу вицепремијер Александар Вучић. 

У Колубари је тако посао застао, а у Нишу није ни почео. У децембру 2012. новац за изградњу социјалних станова Министарство грађевине уплатило је и Чачку и Нишлијама. У првом случају су завршени станови, у Нишу још није ни тендер. И министар Велимир Илић мисли да је ту реч о професионалним обарачима тендера.

Недавно је објаснио како се у ту сврху оснивају тзв. машна-ташна фирме које често немају ни запослене ни капитал. На тендеру понуде неуобичајено ниску цену, онда одустану од посла, а у другом кругу посао добијају друга предузећа по вишим ценама.

Саша Варинац из Комисије за заштиту права у јавним набавкама, одговарајући на питање да ли проверава у АПР-у да ли фирме има запослених, какав је биланс на крају године, каже да таква правила нису предвиђена Законом о јавном набавкама.

Прошле године Комисији за заштиту права жалило се 1.600 понуђача, два пута више него пре четири године. Трећина жалби је без основа. Ко је од њих намерно желео да сруши тендер, кажу, тешко могу да закључе.

"Мислим да би требало да имамо другачији систем да се висина таксе везује за вредност конкретне јавне набавке, да немамо ситуацију да се заустави поступак јавне набавке на основу тога што је неко уплатио 80.000, а тај посао вреди 800 милиона или чак више", каже Варинац.

Наручиоци морају да воде рачуна још о једној ствари.

"Истина је да постоје фирме које обарају тендере чак и кад немају шансе да добију посао. Међутим, не би требало ограничавати право фирмe да улаже захтеве за заштиту права, јер ако је тендер оборен, то значи да није добро спроведен", рекао је Немања Ненадић из Транспарентности Србије.

До нових измена, закон има старе механизме за сузбијање злоупотреба. Уколико сe понуђачу три пута у шест месеци одбије жалба на тендер, сматра се да је своје право злоупотребио, и може бити кажњен од 80.000 до милион динара.