Укус српског вина на светским трпезама

Чак 70 процената вина на српском тржишту се увози, иако има све више домаћих винарија. Иако су повећане квоте за извоз на тржишта Уније, Србија пласира само седам процената сопствене производње.

Српско вино на страним тржиштима може да се избори једино квалитетом, чему се последњих година тежи, али су за ревитализацију виноградарства неопходне инвестиције и подршка науке. 

Први пут у Винчи код Тополе, виногради на дан Светог Трифуна нису покривени снегом. Забелели су се прошлог лета од града, али им је у помоћ притекао светац заштитник, кажу виноградари.

"Свети Трифун нам је дефинитивно донео једну добру бербу. Па и тај град који се десио је у стратешком смислу, ето ако смо могли да бирамо, десио се тамо где нам је највише одговарало", каже руководилац виноградарске производње винарије "Александровић" Владо Јуричић.

Последњих година, климатске промене утицале су да се појединци одлуче на експеримент са грожђем чак и у ужичким крајевима, где виногради раније нису могли опстати. Млади виноград Чеда Шаптовића даје добре резултате.

"Ако то крене, имам баш амбиције и да проширим на хектар и можда и више винограда", каже Шаптовић.

У чачанском крају транзиција је довела до нестанка винограда, али се на Агрономском факултету ипак слави Свети Трифун. Од виноградаства Србија може имати велике користи, посебно аутохтоним сортама грожђа, које се могу унапредити науком.

Асистент за научну област Виноградарство магистар Вера Вукосављевић каже да је добро што у овом делу Европе нема велике понуде црвених вина.

"Оно што је добро за Србију, то је просто чињеница да у овом делу Европе не постоји велика понуда црвених вина. И ту бисмо требали да тражимо неку шансу", каже Вукосављевићева.

Извозна стратегија европских винара почива првенствено на индивидуалним винаријама. Томе теже и српски произвођачи вина, који су свесни да Србија на светском тржишту може конкурисати само квалитетом.

Дарко Богдановић из Винарије "Александровић каже да се српско вино пије и у свету. "Сведоци смо да се сваког дана отварају нове винарије у целој Србији, што је јако добро. Промовише се то. Та прича о српском вину прелази и регион, српска вина почињу да се пију и у свету", каже Богдановић.

Унапређење виноградарства у Србији зависи од државе, али и од међусобне сарадње виноградара. Како то обезбеђује успех, најбоље се огледа у Италији, на брду Картице, које вреди 212 милиона евра. Виногради имају 140 власника, нису ограђени, јер сви они имају заједнички циљ, пласман својих вина на домаћем и страном тржишту.