Аранжман с ММФ-ом тек на јесен?

Сарадници Економског института у Београду оцењују да је известан ребаланс овогодишњег буџета Србије јер су приходи прецењени, а Међународни монетарни фонд ће, као услов за склапање новог аранжмана, тражити додатне уштеде од 400 милиона евра.

"Аранжман са ММФ-ом је незаобилазна развојна претпоставка јер треба да обезбеди репрограм или рефинансирање државног дуга, и повећање рејтинга земље и прилив инвестиционог капитала", рекао је Стојан Стаменковић на представљању новог броја часописа Економског института "Макроекономске анализе и трендови" (МАТ).

Стаменковић је рекао да ће ММФ, поред краткорочних мера за уштеде, тражити и вишегодишњу фискалну консолидацију која ће обухватити пензиону реформу, смањење броја запослених у јавном сектору и решавање проблема у јавним предузећима.

Услов ММФ-а, по оцени аутора МАТ-а, биће и измене закона о раду, стечају и приватизацији, а ако се то не уради, неизбежни су мањи прилив инвестиција, минималан или никакав привредни раст и изостанак запошљавања.

Склапање аранжмана са ММФ, рекао је Стаменковић, тешко да ће бити могуће пре јесени.

Указујући да је забрињавајуће то што се на прелазу из 2013. у 2014. годину успорила привредна активност, Владимир Вучковић је рекао да може да се догоди да и 2014. година буде изгубљена за инвестиције, неопходне за привредни раст и запошљавање.

До јуна, по његовим речима, Србија не може да рачуна на већи доток страних инвестиција, а питање је и колико ће домаћи инвеститори моћи и хтети да улажу.

Без обзира на то што предизборна кампања треба да буде брза и кратка, што је формирање нове владе најављено за мај и усвајање важних реформских закона до краја јуна, превремени избори ће одложити реформе и све гурнути у страну за пола године. Извесно је да ће ова и следећа година бити године стезања каиша, прогноза је аутора МАТ-а.

Стечај приватне "Универзал банке" после стечаја три државне банке, по речима Стаменковића је показао да је корпоративно управљање у банкама слабо, да скупштине акционара, управни и надозорни одбори не функцинису добро, и да су интерне и екстерне ревизије под снажним утицајем менаџмента, а не у интересу акционара.

"Последице случаја 'Универзал банке' су далекосежне. Главну корист ће остварити њени дужници који су своје дугове заштитили сумњивим хипотекама, а највећу штету ће имати држава исплатом осигураних депозита", нагласио је Стаменковић, који је члан Савета гувернера Народне банке Србије.