Одржати поверење у банкарски систем

Гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић каже да поверење у банкарски систем мора да се одржи без обзира на то што је изборна кампања у току, а тренутно померање курса динара објашњава утицајима са међународног финансијског тржишта.

"Нисам ниједног тренутка размишљала о тежини онога како ће се у јавности представљати ситуација (у вези са одузимањем дозвола банкама) зато што су избори у току, јер мора да се живи и после избора", рекла је Табаковићева, гостујући у Дневнику РТС-а.

Како је истакла, поверење у банкарски систем и централну банку мора да постоји без обзира на то да ли су избори у току.

Табаковићева каже да ниједна од 29 банака нема проблеме које је имала Универзал банка, којој је прошле недеље НБС одузела дозволу за рад.

Ипак, упозорава да би то могло бити озбиљно угрожено манипулацијом "којом се ствара несигурност штедиша, депонената и инвеститора, довођењем у стање неповерења према банкарском систему, неодговорним написима којима се доводи у питање основни постулат банкарског система - поверење".

Табаковићева каже да те тврдње темељи на основу стања ликвидности, обавезних резерви и других показатеља које НБС прати у дужем периоду.

Према њеним речима, Агробанка је коштала буџет, кроз фонд који Агенција за осигурање депозита, али и пореске обвезнике - близу 400 милиона евра.

"Уколико не решавате проблем, који је на пример у Привредној банци био 18 милиона евра, него банку докапитализујете, друштву се испостави проблем вредан 100 милиона евра", каже гувернер централне банке.

Каже да прве процене показују да су четири банке којима су одузете дозволе за рад - Агробанка, Универзал банка, Привредна банка и Развојна банка Војводине, коштале грађане и буџет око 800 милиона евра. 

Према њеним речима, основни разлог за пропаст банака био је тај што нису предузимане одговарајуће мере, већ су се проблеми одлагали, а штампале се менице и уливао готов новац из буџета у банке.

Коментаришући то што је држва за целу прошлу годину интервенисала на тржишту са 435 милиона, а од почетка године до сада са већ 420 милиона евра, Табаковићева је рекла да то доказује да вредност домаће валуте и однос према евру не зависе само од снаге домаће привреде и домаћих кретања, већ и од турбуленција на страним тржиштима.

"Турска, са врло јаком индустријом, има проблем са слабљењем валуте - до 24. јануара ове године ослабила је 7,6 посто, када је динар ослабио за само један проценат. Динар трпи и оно што трпи форинта, и пољски лев и турска лира. То су турбуленције које долазе са америчког тржишта због повлачења јефтиног новца и инвеститора", навела је Табаковићева.

Према информацијама НБС-а, у последњих пет година ово било највеће повлачење инвеститора са свих тржишта овог региона, додала је Табаковићева и истакла да повлачење инвеститора није узроковано неповерењем у банкарски систем или монетарну политику.

На питање да ли избори утичу на слабљење динара, Табаковићева каже да би избори вероватно утицали да све странке нису свесне да су реформски потези нужни.

"Избори треба да донесу промену и у финансијском систему, да жртве не би биле и банке и поверење и штедише", закључује Табаковићева.