Како до квалитетније градње

Од четири хиљаде регистрованих грађевинских фирми у Србији, већина се бави изградњом станова, а не зна се колико је оних који само инвестирају у грађевину. Најважније им је да пронађу што повољнију и атрактивнију локацију и да продајом што више станова остваре бољи профит. Поред трке за новцем и економске кризе, планску и квалитетну градњу упропастила је, кажу стручњаци, и корупција у грађевинарству, нарочито у урбанизму.

Ветар је пре пар дана срушио кров једне пословне зграде у Београду. да ли је ветар био толико јак или је ово упозорење да брза градња није добра.

На сву срећу повређених није било. Питање је, међутим, да ли се све гради у складу с прописаним стандардима и у оквирима Генералног урбанистичког плана.

Зорица Ђокић из шабачке "Колумбо градње" каже да је мало теже добити пројектну документацију, поготово за веће зграде.

"Та процедура траје дуже него за мање објекте, самим тим, градња се завршава брже него што је потребно да се добије документација", објашњава Ђукићева.

Струка сматра да се општинске службе баве само формалним усвајањем урбанистичких планова и прибављањем сагласности.

Резултат оваког стања је изградња стамбених објеката у градовима на уским парцелама, високе спратности, и улица без обезбеђених места и гаража, са шареним фасадама.

Архитекта Душан Соковић упозорава да већ постаје правило да се инвеститор, очекујући уштеду, прво обраћа лошем архитекти, па не добије квалитет који би требало да добије.

"Опет, с друге стране, држава није довољно организована да каже: не може да се ради објекат који нема елементарне естетске вредности", истиче Соковић.

Сви инвеститори би требало да имају извод из плана, затим идејни пројекат и на основу тога добијају одобрење за градњу, тврде урбанисти.

"Међутим, у поступку издавања грађевинске дозволе, често имамо несугласице, око тумачења планских докумената, неких одредби закона. Наравно, свако за себе жели да добије што више а да плати што мање", каже начелник одељења за Урбанизам града Шапца Ђорђе Исаковић.

Пет месеци је довољно да се сагради квалитетна зграда, под условом да се поштује главни пројекат и сви учесници у изградњи.

Председник Скупштине Инжењерске коморе Драгослав Шумарац указује да је главни проблем на страни инвеститора.

"Ми смо кроз Инжењерску комору успели да уведемо одговорност за пројектанте и извођаче, односно техничку контролу и надзор. Инвеститоре нико не контролише", напомиње Шумарац.

Решење је да држава појача надзор и контролу квалитета изграђених објеката.

Председник Инжењерске коморе Србије Милован Главоњић истиче да се целокупна област може решити једним добрим законом, односно законима, јер закони који излазе из Скупштине морају бити синхронизовани и узајамно повезани.

"Нажалост, (из Скупштине) излазе закони који су међусобно са различитим захтевима и једноставно чак ми инжењери тешко се сналазимо у томе", каже Главоњић.

Надлежни се залажу за одузимање лиценци несавесним инвеститорима. О неопходности праве контроле говори и податак да готово 50 одсто надзорних органа не зна где је објекат чију градњу контролишу.