Западни Балкан, ниска стопа запослености

Стопе незапослености у земљама Западног Балкана међу највишим су у Европи, а стопе запослености међу најнижим, упозорава се у новом радном документу Међународног монетарног фонда (ММФ).

Када је реч о Србији, у документу се наводи да треба да измени формулу за исплату отпремнина, реформише систем социјалне заштите и смањи оптерећења рада порезима и доприносима, као и минималне зараде, пренео је Еурактив Србија.

Дуготрајно лоше стање тржишта рада у региону има структурне корене - институционално уређење, трошкове рада и, посебно, недовршену транзицију, указују аналитичари и дају препоруке за подстицање отварања радних места.

У документу, који нужно не одражава званичан став ММФ-а, анализирано је лоше стање тржишта рада у земљама Западног Балкана у поређењу са стањем у новим чланицама Европске уније (које су у ЕУ ушле 2004.) и напредним европским економијама.

Уочене су бројне сличности у условима и развоју тржишта рада у земљама Западног Балкана и ситуација на тим тржиштима је генерално гора него у већини осталих европских земаља.

Један од проблема је веома мала стопа запослености. Наиме, проценат запослених у укупној радно способној популацији у 2012, на Западном Балкану је био 46 одсто према 64 одсто у земљама зоне евра и 63 одсто међу новим чланицама ЕУ.

Стопе незапослености младих и стопе дуготрајно незапослених у балканским земљама такође су међу највишим у Европи, истиче се у документу "Подстицање раста запослености на Западном Балкану".

Оцењује се да су лоше перформансе тржишта рада у балканским земљама кључни друштвени проблем који поткопава економски раст на средњи и дуги рок, представљајући истовремено водећи изазов за креаторе политике.

Коначно, високе стопе незапослености представљају терет за јавне финансије у виду већих социјалних бенефиција за незапослене и могу да подрију социјалну кохезију, пренео је Еурактив Србија оцену из документа.

Високе стопе незапослености мориле су иначе балканске земље и у годинама привредног "бума", почетком овог века.

У документу се подсећа да су земље Западног Балкана бележиле високе стопе незапослености и између 2004. и 2008. године, када су имале реалан раст бруто домаћег производа у просеку од 5,5 одсто годишње.

Земљама Западног Балкана саветује се да на широке проблеме на тржишту рада одговоре исто тако широким решењима, јер фокусирање на један проблем неће донети осетнији успех, и истиче да реформе морају да се одрже да би донеле знатније побољшање.