Читај ми!

Истиче рок за подношење захтева за легализацију

Данас је последњи дан за подношење захтева за легализацију објеката, подсећа Министарство грађевине. Плаћање накнаде за легализацију на рате и до 20 година, а могу се легализовати и објекти изграђени после 2009. године. У Министарству грађевине кажу да нових рокова неће бити.

Рок за подношење захтева за легализацију бесправно саграђених објеката у Србији истиче данас, као и рок дат локалним самоуправама да донесу нове ценовнике са накнадама за легализацију, упозорило је Министарство грађевине и урбанизма.

Ресорни министар Велимир Илић је позвао грађане да поднесу захтеве и искористе право да легализују своје објекте.

Закон о легализацији објеката је ступио на снагу 1. новембра и предвидео је рок од 90 дана за подношење захтева за легализацију и доношење ценовника на локалном новоу.

У Министарству грађевине кажу да нових рокова неће бити, као и да ће прецизне податке о поднетим захтевима имати тек када их градови и општине буду о томе обавестили.

Према подацима из 2010. године, у Београду има око 180.000 нелегално саграђених објеката.

До 11. марта 2010. поднети су захтеви за легализацију око 700.000 објеката у земљи, а према подацима Републичког геодетског завода у Србији има укупно око 1,3 милиона објеката неуписаних у катастар.

Законом за легализацију објеката предвиђа обимнију пројектну документацију и веће трошкове за власнике.

"Очекујемо да нам општине од 29. јануара доставе ценовнике о висине накнаде које су донеле, а грађани ће бити ослобођени плаћања за онај део који су сами уложили у инфраструктруно опремање неке локације. Локална власт ће сама то проценити, а ми ћемо вршити надзор", рекао је Илић Танјугу.

Илић је нагласио да је Закон о легализацији објеката усклађен са Уставом и мишљењем Уставног суда по питању наканде за легализацију, коју сада самостално одређују локалне самоуправе.

Он је подсетио да је Уставни суд прогласио неуставним одредбе о легализацији "Дулићевог" Закона о планирању и изградњи, пошто је суд сматрао да се олакшицам које је предвиђао чини дискриминација.

Илић је рекао да, према мишљењу Уставног суда, олакшице не могу да буду веће него што предвиђа редовна процедура за добијање грађевинске дозволе.

Напоменуо је да ће Министарство грађевине моћи да врши надзор над процесом легализације тек када локалне самоуправе доставе ценовнике за легализацију.

Илић је подсетио да грађани који не могу да плате редован процес легализације могу по посебном закону да упишу своје нелегалне објекте у катастар.

Легализација и за објекте саграђене после 2009. године

У Министарству грађевине очекују да ће највише захтева за легализацију објеката бити поднето последњег дана односно данас.

Грађани могу да легализују објекте који су изграђени и после 2009. године односно до ступања на снагу закона.

Иако је првобитни владин предлог предвиђао да се закон односи само на бесправне објекте изграђене до 11. септембра 2009. године за које је захтев за легализацију поднет до 11. марта 2010. године, посланици су ипак усвојили амандман који омогућује легализацију објеката изграђених и након тог периода.

Иначе, закон предвиђа могућност плаћања легализације на рате до 20 година, а висину накнаде за бесправно изграђене објекте утврђују локалне самоуправе, које могу и да смање максимални рок од 20 година.

За локалне самоуправе је било предвиђено да по ступању на снагу закона утврде критеријуме за одређивање накнаде за уређивање грађевинског земљишта и услове под којима ће се остварити умањење накнаде и начин плаћања.

Градови и општине могу да пропишу умањење накнаде за власника породичног стамбеног објекта или стана у стамбеној или стамбено-пословној згради, који је изградњом или куповином трајно решавао стамбено питање, ако власник или чланови његовог породичног домаћинства немају другу непокретност за становање.

Умањење накнаде је предвиђено и за власнике који су извршили опремање грађевинског земљишта сопственим средствима или средствима од месног самодоприноса и то сразмерно учешћу у опремању.

Неће моћи да се легализују објекти изграђени или реконструисани на клизишту или мочварном земљишту, ако су изграђени од материјала који не обезбеђује трајност и сигурност објекта, затим објекти на површинама јавне намене или заштићеним природним и културним добрима, они који су супротни планском документу.

Захтев за легализацију треба да садржи геодетски снимак, пројекат изведеног објекта у три примерка, доказ о праву коришћења својине односно закупа на грађевинском земљишту, или доказ о праву својине на објекту, затим доказ о уређивању односа у погледу плаћања накнаде за уређивање грађевинског земљишта и доказ о уплати административне таксе.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
13° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом