Наплата грејања по утрошку, увећани рачуни

Поред четири града и општине, од ове грејне сезоне, још шест је почело да уводи наплату грејања из топлана по потрошњи. Међутим, грађани су незадовољни јер уместо очекиваних нижих рачуна - за грејање морају да плате дупло више.

Овакав систем наплате уобичајен је у европским земљама, а Србију закон обавезује да га примени од јануара 2015. године. Највећи проблем је што грађани нису обучени како да управљају својим грејањем.

Све анализе показују да грејање по утрошку може да смањи такозвани варијабилни део, а то је потрошња топлотне енергије и до 30 одсто. Међутим, грађани су збуњени пошто им је тај систем наплате увећао рачуне.

"Нико није дошао да нам објасни како се то очитава, како се шта греје. Ми апсолутно немамо појма само смо добили те пробне обрачуне, шта је то пробно мени уопште није јасно, ако сам ја плаћао пет а сада 16 хиљада динара", рекао је Бранко Красојевић.

У топланама кажу да су морали да крену фазно са наплатом по потрошњи како би се правовремено отклањали недостаци. У Крагујевцу су привремено вратили стари систем обрачуна по квадрату.

"Чињеница јесте да одређени број људи у својим објектима, првенствено индивидуалног становања, односно кућама, има проблем са предимензионираним инсталисаним снагама, тачније са грејним телима, самим тим повлачи се и већа потрошња и наравно да су им рачуни увећани", рекао је Милош Анђелковић из крагујевачке "Енерегтике".

У месецима када нема грејања грађани плаћају само фиксни део, који је отприлике четвртина зимског трошка за грејање. Најбољи ефекти уштеде и енергије и новца су у добро изолованим зградама.

"То су зграде које су рађене по техничким прописима са степенишним разводом, са калориметрима испред сваког стана. Зграде су нове, добро изоловане тако да ту потрошња није велика и немамо много негативних реаговања потрошача", каже директорка Топлане у Јагодини Нада Пурић.

У Министрству енерегетике обећавају да ће помоћи топланама да се спреме за обрачун грејања по утрошку, али да успешност тог посла зависи од договора локалних самоуправа, топлана и станара.

"По закону и на чему Министрство инсистира је да од 1. јануара следеће године свако има своје калориметре и тачно може да користи или не користи топлотну енергију, односно да плати колико је потрошио. Држава ће расписати централни тендер за калориметре", каже министарка Зорана Михајловић.

Према њеним речима, они ће набавити додатне калориметре свима којима су потребни, али ће даље развођење по згради морати да зависи од самог кућног савета.

Мерачи топлоте и вентили за стан од 60 квадрата, који обично има пет радијатора, коштају око 250 евра. То би грађани отплаћивали уз рачуне најмање у наредних пет година.