Црнобрња: Избори одлажу ефекте почетка преговора

Србија у уторак и званично почиње преговоре о придруживању са Европском унијом. Већ на самом почетку поставља се питање колико брзо се могу очекивати прави ефекти преговора, али и колико брзо Србија може да достигне европске стандарде који су услов за чланство у ЕУ. Професор Михајло Црнобрња са Факултета за економију, финансије и администрацију уверен је да ефекти могу да се осете већ у првој половини ове године, под условом да не буде избора.

Када је о брзини достизања стандарда реч, професор Црнобрња напомиње да је Србија у процесу придруживања већ пет-шест година, тако да нећемо морати да радимо све из почетка.

Велики број стандарда је већ испуњен, али процес ће сасвим сигурно бити дуготрајан - узмите пример Аустрије која је правно и економски развијена држава, па је преговарала шест година, рекао је професор Црнобрња гостујући у Дневнику РТС-а.

С друге стране, наводи пример Грчке које за три године завршила посао због изузетно јаког политичког фактора, јер су челници осталих чланица страховали од повратка војне хунте.

Професор Црнобрња напомиње да стандардима Европске уније треба да се прилагодимо првенствено због себе. Истиче и да, иако се процес који запоњичемо формално зове "преговори о чланству", заправо о мало чему може да се преговара.

Око 95 посто је прихватање стандарда, а пет посто можемо да преговарамо, наводи Црнобрња.

Током преговора, истиче, не треба губити време на ситнице, већ се треба фокусирати на оно што је битно, као што су промена правног система и привредног амбијента. 

Из угла инвеститора, вест да су почели преговори јесте добра вест, али сама по себи не значи ништа, напомиње Црнобрња и каже да треба да извучемо поуке из (лоших) примера Румуније и Бугарске.

"Ово што сада покушава да уради Министарство привреде, то ако прође, нама су шансе далеко веће да брже завршимо посао него да га одуговлачимо", истиче Црнобрња.

Објашњавајући због чега би избори успорили или одложили евентуалне ефекте почетка преговора, професор Црнобрња каже да не можемо истовремено да водимо унутрашњеполитичко битке и да реформишемо систем.

Процене да бисмо процес придруживања могли да завршимо 2020. године звучи му оптимистички, али не и нереално. Процес преговарања могао би да буде завршен за пет до шест година, али, како објашњава, онда следи и процес ратификације.

Црнобрња закључује да је 2022. реалнији рок, али напомиње да није лоше поставити амбициозан циљ и онда чинити све да се тај циљ оствари.