Шта српске пољопривреднике очекује у ЕУ

На путу ка Европској унији Србија ће морати да прилагоди своје прописе онима који важе у Унији, а чак трећина их се односи на пољопривреду.

Просечан пољопривредник у Србији има 59 година, четири и по хектара земље и трактор старији од 10 година. За колегама из Европске уније заостаје и по условима у којима ради и по резултатима које остварује, зато га приче о прикључењу Србије Унији углавном плаше.

"Стрепимо шта ће бити кад уђемо у Европу, стрепим да ћу остати без посла, да моји синови неће имати земље, да нећемо моћи да конкуришемо у ЕУ према њиховим произвођачима са нашим производима", прича пољопривредник из Зрењанина Стеван Грубачки.

Постизање бољих резултата у производњи могуће је једино уколико произвођачи промене и унапреде начин рада.

Пољопривредник из Зрењанина Мирослав Вуков каже да примењује нове технологије.

"Чуо сам да је добро ваљање пшенице после зиме, кад се земља потклобучи, направио сам тај ваљак, све те техничке мере ја то проучавам и примењујем, користим интернет, књиге, идем на зимска саветовања", додаје Мирослав Вуков.

Уколико жели чланство у Унији, Србија ће морати своје стандарде да усклади са европским. Преговори су могући само о евентуалном померању рокова.

"У делу повртарства, које је сезонског карактера, и осетљиво је у делу свињарства јер ми не можемо да извозимо за ЕУ због вакцинације против свињске куге, а где ће велики број земаља покушати да пласира своје вишкове производа у Србију", објашњава државни секретар Министарства пољопривреде Данило Голубовић.

За Европску унију статистика је и те како битна, зато су потребни прецизни подаци о томе колико има хектара пољопривредног земљишта, као и тачни подаци о броју грла стоке.

Такође, сви пољопривредни објекти морају да буду легализовани уколико произвођачи желе да користе подршку из фондова ЕУ.

Преговарач Хрватске са ЕУ у области пољопривреде Ружица Гело каже да је Хрватска кренула у процес легализације тек прошле године.

"За сељаке је тај процес легализације, чак и када се одвија са одређеним попустима заправо поново представља трошак, али моја је препорука заправо у тај процес кренути што пре", наводи Ружица Гело.

И ма колико да им је приступање Србије Унији непознаница, са свих страна стижу уверавања да пољопривредници не би требало да се плаше.

"Увек је то процес који је тежак, болан, стицањем статуса пуноправног чланства говоре о томе да су пољопривредници на добитку", каже Бранислав Милић из немачке организације "ГИЗ".

Да би се раме уз раме такмичили са конкуренцијом из Европе потребно је да се мали произвођачи удруже и да почну да прерађују пшеницу, кукурз, млеко или месо, па да тржишту понуде нпр. сир, чварке, кобасице.

А за то је, осим помоћи државе и инвестиција, потребно и да произвођачи промене начин размишљања. И то без обзира на то како тече процес преговарања.