Српски фармери траже већа улагања

Министарство пољопривреде издвојило је три милијарде динара помоћи газдинствима. Неопходан је и бољи рад Управе за аграрна плаћања, како би новац брже стизао до земљорадника, као и подршка претприступних фондова ЕУ, кажу стручњаци.

Синиша Мирковић из Јакова гаји десетак крава, дневно испоручује 200 литара млека, обрађује двадесет хектара. Због застарелости објеката и недостатка опреме више ради око стоке.

"Појилице имамо само где су краве. Где су јунад немамо, појимо их из кофе, сваки дан ујутру и увече", каже Мирковић.

Пољопривредницима, иако раде свакодневно, мало остаје од производње меса и млека, немају пара за нова улагања.

"Објекти у којима се држи стока су нефункционални, доста давно зидани, испуњавају минималне услове", каже ветеринар Иванка Филиповић.

Са старењем домаћинстава смањује се број стоке. Зато је, процењују стручњаци, најтеже у тој пољопривредној грани.

Према подацима пописа пољопривреде 77 одсто домаћинстава гаји стоку. У просеку у стајама и оборима имају 3,2 грла. Истовремено, фармери у Европској унији гаје три пута више стоке.

Да би помогли пољопривредницима у оштрој конкуренцији са Запада, неопходна је већа новчана подршка. Надлежни најављују више пара за инвестиције.

Министар пољопривреде Драган Гламочић каже да ће бити усмерен један део бесповретних средстава, 30 до 40 процената.

"Фармери ће уложити део својих средстава да изграде нове капацитете. Да ли ће то бити реновирање старих капацитета, да ли ће то бити улагање у сточни фонд - стимулусаћемо оне мере где имамо најлошије показатеље", каже Гламочић.

Ефекат мера зависи од рада Управе за аграрна плаћања. Подсетимо, највише стоке гаје земљорадници у Шумадији, Западној Србији и Мачви.

Да би се убудуће повећао број газдинстава која ратарство подређују производњи меса и млека, агроекономисти тврде да је неопходна стална подршка кроз инвестиције, субвенције и премије. Тако би се повећала и њихова конкурентност у односу на фармере са Запада.