Сертић: Криза тражи јаче привредне мере

Главни проблеми српских привредника су мањак новца и вишак административних процедура. Са стопом незапослености од 24 посто, Србија је међу неславним рекордерима у Европи.

У Нову годину улазимо са негативном статистиком када је реч о приватном сектору - свако треће предузеће не може да враћа кредите и све више је оних који су пред гашењем.

Гостујући у Дневнику РТС-а, председник Привредне коморе Србије Жељко Сертић је рекао да је неопходно донети цео пакет мера који ће конзистентно решавати један по један проблем.

"Тешко је говорити о једној врсти проблема. За привреду је неликвидност највећи проблем, али и несолвентност, немогућност подизања кредита а са друге стране отежано враћање кредита", рекао је Сертић.

Према његовим речима, криза тражи јаче мере. ПКС је предложила неке мере ресорним министарствима и комора сматра да држава мора да буде активнија и снажнија у решавању проблема.

"Пре свега, реформе морају да иду брже. Ту су четири закона и све друге мере у вези са реформом пореске уоправе и за реформу државне управе и што се тиче комплетног амбијента пословања. Неопходни су нови модели финансирања. Немамо сет мера закона ван банкарског сектора финансирања", рекао је Сертић.

Према његовим речима, Закон о јавном приватном партнерству могао би у неким својим сегментима да претрпи нека побољшања, али не значи да ако је било неколико лоших партнерстава, да такав модел не треба да буде примењен.

Председник ПКС каже да је Влада показала добру вољу да отвори проблеме и стави их на сто.

"Људи који данас воде ресорна министарства везана за економију желе да саслушају али постоји генерални проблем је брзина реформи јер ми већ каснимо двадесетак година у односу на регион. А са друге стране сте на отвореном светском тржишту где и регион и Европа и земље Азије, Блиског истока, Латинске Америке полако отварају своја тржишта за инвестиционе потенцијале и у том делу каснимо", рекао је Сертић.    

Сертић претпоставља да ће се избори десити само у случају да буду закочене реформе.

"Ако се то деси, са становишта привреде избори никада нису добри, јер на неки начин проблеме остављају за касније решавање, али ако сте у ситуацији да између две лошије варијанте бирате ону која је мање лоша, мање је лоша да се десе избори и да након тога крену брже реформе, него ако буде ситуација у којој сте закуцани са реформама и привреда не решава свој проблем", закључио је Сертић.