Михајловић: Приоритет улагање у рафинерије НИС-а

Влада Србије као мањински акционар Нафтне индустрије Србије (НИС) жели да та компанија инвестира у рафинерије и запошљава младе, изјавила је министарка енергетике Србије Зорана Михајловић.

"Ми хоћемо да се НИС шири, да постоји могућност да се млади људи запошљавају. НИС је у тренутку приватизације имао 11.000 запослених, а данас има 4.800", казала је агенцији Бета Михајловићева која је и председник Скупштине акционара НИС-а.

Министарска енергетике је рекла да је документ Владе Србије о стратегији и плановима развоја НИС-а дорађен и усаглашен са пословодством компаније, само је остало да се реши питање дуга "Србијагаса" од 200 милиона долара.

То је први документ после пет година од приватизације НИС-а, истакла је она, којим држава дефинише оквире према којима ће се као мали акционар понашати. Михајловићева је додала да то не угрожава права већинског акционара - руског "Гаспромњефта".

Она је истакла да је приоритет Владе Србије да се инвестира у обе рафинерије НИС-а, у Панчеву и Новом Саду.

"Мора да се повећа количина прераде. Данас је количина прераде нафтних деривата много мања него пред бомбардовање 1999. године", казала је Михајловићева.

Министарка енергетике је навела да се ширењем пословања НИС-а у региону, повећањем прераде и уласком у сектор обновљивих извора енергије и градње гасних електрана, сигурно отвара простор да се људи запосле.

Нови фонд за заштиту животне средине

Министарка Михајловић је изјавила да ће у прва три месеца бити основан буџетски фонд за заштиту животне средине у коме би требало да буде најмање 2,5 милијарди динара.

"Тај фонд ће бити место где ће се сливати сав новац од еколошких такса и омогућити финансирање еколошких пројеката", казала је она. Михајловићева је казала да ће новца за тај фонд бити и да неће бити пролонгирања његовог оснивања.

"Буџетски фонд ће за почетак бити финансиран од дуговања јавних предузећа за еколошке таксе. Само 'Електропривреда Србије' треба да плати 2,5 милијади динара на основу тог дуга", рекла је она и додала да укупна дуговања по еколошким таксама износе најмање 3,5 милијарди динара.

Министарка је казала да нема ништа против тога да се тај дуг плати у ратама, али је истакла "да ниједно јавно предузеће не треба више да очекује да му држава неће наплатити еколошку таксу".

"Наплата таксе је, поред осталог, начин да се сачувају предели у којима се налазе електране и рудна поља", рекла је она.

Михајловићева је прецизирала да ће се новац из тог фонда, према унапред утврђеним критеријумима, трошити за пројекте заштите животне средине.

"Министарство ће дефинисати секторе који ће бити приоритетни, и у односу на то организоваће се јавни конкурси и додељивати средства. Видите шта се десило са сада угашеним Фондом за заштиту животне средине, финансирани су сви дискови и књиге, али суштински, није се улагало у заштиту животне средине", рекла је она.

Она очекује да се одмах по формирању буџетског фонда објави јавни позив за пројекте, а приоритет ће бити рециклажа и управљање отпадом, јер могу да омогуће запошљавање.
Михајловићева је казала и да су обавезе које је држава наследила од угашеног Фонда за заштиту животне средине - око 5,8 милијарди динара.

"Држава мора да исплати тај дуг и сада се тражи начин како да се то измири", рекла је она.

Михајловићева је навела и да ће у прва три месеца 2014. Скупштина Србије разматрати измене и допуне сета системских еколошких закона, који ће бити усклађени са директивама Европске уније, међу којима су закони о заштити животне средине, о управљању отпадом, о заштити природе, о хемикалијама.

Она је истакла и да у 2014. мора да се боље уреди однос са рециклажном индустријом, односно са рециклерима, пре свега у области контроле.

"Испоставило се да од 100 рециклера само 15 задовољава законом прописане услове, а циљ Министарства је да се оснује што више малих породичних фирми које ће се бавити рециклажом посредством такозваних рециклажних дворишта", рекла је она.

Михајловићева је казала да би према проценама стручњака, у рециклажној индустрији, односно у малим и средњим предузећима из те области, могло да се запосли најмање 10.000 људи.