Гламочић: Важна улога индивидуалних бизниса

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић оценио је у Бечу да развој предузетништва и индивидуалних бизниса заслужује посебну улогу у будућој националној економској политици.

"Како је до сада развој предузетништва углавном био усмерен ка услужним делатностима, развијањем предузетништва у производним делатностима, а нарочито у пољопривреди, намеће се и као услов и као потреба", рекао је Гламочић на скупу Сената привреде Аустрије, чији је мото "Пословни мост Србија-Аустрија-Европа" одржаном у седишту Рајфајзен банке".

Улога држава је, како је рекао Гламочић, од пресудног значаја, јер својим институционалним уређењем и системским решењима она треба да омогући синергетски ефекат свих појединачних сектора привреде, као стуба економског развоја земље.

"Ту пре свега мислим на примену успешне фискалне политике, рационалну јавну потрошњу, контролу јавног дуга, а нарочито на успешно креирање јавних политика. Основни циљ треба да нам буде стварање услова за динамичан и одржив индустријски раст и развој", нагласио је министар пољопривреде.

Гламочић је рекао и да изградњом јаког институционалног система, држава треба да буде одлучна у успостављању здравог инвестиционог амбијента, који ће привући и домаће и стране инвеститоре, спремне за дугорочна улагања.

Потребно је перманентно радити на унапређењу целокупног маркетиншког ланца, почев од квалитетног истраживања тржишта, преко увођења савремених технолошких процеса производње, па све до крајњег тржишног пласмана", истакао је министар.

Прехамбена индустрија, према његовим речима, јесте нарочито важна идустријска грана, не само за обезбеђење прехрамбе сигурности грађана, већ и као једног од носилаца извоза Србије.

Он је рекао да и поред тога што је пољопривреда са прехрамбеном индустријом водећи извозни сектор српске привреде и једини сектор који остварује суфицит у размени, постоји тендеција извоза примарних производа, ниже додатне вредности.

Србија без ГМО

Министар Гламочић је у Бечу поновио да ће Србија остати без генетски модификованих организама у прехрамбеној индустрији.

"Нећемо дозволити гајење и исхрану људи са генетски модификованим организмима, и желимо да радимо на производњи органске хране", поручио је он присутнима и позвао аустријске инвеститоре да улажу свој капитал у Србију.

Његов аустријски колега Николаус Берлаковић истакао је да је званичан Беч увек сматрао Србију делом Европе и да се нада да ће ускоро постати и део ЕУ.

"За мене је Србија једна од најзанимљивијих и најдинамичних тржшиста Европе. Спознали смо тај потенцијал још пре много година", нагласио је аустријски министар.

Он је рекао да и поред већ добре сарадње Аустрија има интерес за даљим интензивирањем кооперације са Србијом, а посебне шансе види у прехрамбеном сектору.

Председник Управног одбора "Рајфајзенбанк интернационал" Карл Севелда рекао је да очекује опоравак Србије истичући да позитивно оцењује кораке на путу ка ЕУ, те да очекује да ће почетком идуће године отпочети преговори са Бриселом.

Председник Санета привреде Аустрије Ерхард Бусек указао је на повезаност две земље, како кроз велики број Срба у Бечу, тако и историју.

Говорећи о Дунавској стратегији он је похвалио Србију, рекавши да она даје велики допринос и да је водећа у расправи шта се може учинити на Дунаву.