Добра зарада могућа и на селу

Иако многи становници градова једва преживљавају радећи на црно у ишчекивању неког сталног посла, нерадо се одлучују на повратак у село на дедовину, где би могли да започну мању производњу поврћа, воћа, меса или млека. Надлежни најављују да ће већ од следеће године бити више пара за рурални развој. Међутим, за сада су ретки радници који су напустили предузећа да би се вратили на село због веће зараде.

Душко Стојановић из Бољеваца у Срему напустио је летос, после 28 година, компанију у којој је радио, јер је одлучио да започне производњу козјег млека и сирева. Све је почело пре три године куповином пет расних јарића.

"Када сам схватио да за квалитетан сир постоје муштерије, увећао сам ове године стадо на 40 музних коза и озбиљно почео да се бавим производњом", објашњава Душко.

Дневно производи десетак килограма разних сирева по цени од око хиљаду динара за килограм, и има сталне купце. Производњу контролише Ветеринарски институт у Београду.

Ове године, Душко је регистровао пољопривредно газдинство, обрађује три хектара. У све је уложио сопствени новац што потврђује да за почетак нису потребне велике паре или неповољни кредити. Помаже му син Небојша.

"Стижем све да завршим. Студирам трећу годину географског факултета, смер просторно планирање. Имам времена за излазак, за друштво, за девојку", прича Небојша.

После усвајања националне стратегије и програма руралног развоја, очекује се више пара за развој села. За та подручја у буџету је од наредне године планирано око 50 милиона евра, од тога две трећине из фондова Европске уније уколико добијемо кандидатуру за чланство.

"Велики број људи који су радили, остали без посла или они који су дали отказ, виде своју шансу у руралним срединама Србије. Тамо имају одличне услове за развој пољопривреде, туризма и осталих делатности, као и за остваривање већег прихода. Лакше се ради и тамо је човек практично су свој на своме", објашњава др Драго Цвијановић Из Института за економику пољопривреде Београд.

Рурална подручја чине 85 одсто територије Србије, у њима живи више од половине укупног становништва чија је незапосленост 21 одсто.