Све спремно за почетак градње "Јужног тока"

Генерални директор "Србијагаса" Душан Бајатовић каже да су локацијске дозволе припремљене, очекује се и грађевинска дозвола за први део крака "Јужног тока" који пролази кроз Србију. 

Бајатовић је, гостујући у Дневнику РТС-а, подсетио да српско-руски конзорцијум води све послове на "Јужном току" до избора генералног извођача и додаје да је идејни пројекат завршен.

Локацијска дозвола се очекује сутра или прекосутра и, сходно томе, биће добијена и грађевинска дозвола за прву деоницу. Затим, каже Бајатовић, следи расписивање тендера, па избор извођача.

Градиће се четири деонице. Прва ће бити од Зајечара до Параћина, где ће бити прва компресорска станица, а од Параћина до Смедерева биће друга деоница, каже Бајатовић.

Трећа деоница, која је према његовим речима спремна за грађевинску дозволу, ићи ће од Ковина до Врбаса, где је предвиђена друга компресорска станица. Коначно, четврта деоница креће од Врбаса до излаза према Мађарској код Бачког брега.

Завршени су пројекти и за деоницу од Госпођинаца, које је српско централно чвориште, до Хрватске и за трасу од Београда до Републике Српске.

Бајатовић каже да се тренутно у Министарству за просторно планирање ради пројекат такозваног јужног крака "Јужног тока" (правци према Македонији и Косову).

Говорећи о финансирању изградње гасовода, директор "Србијагаса" наводи да је тренутно у току реализација кредита од 75 милиона евра за шта постоје државне гаранције, као и да ће Руси исто толико "добацити" докапитализацијом матичног предузећа у Швајцарској.

Додаје да ће у првом кварталу идуће године "Гаспром" дати кредит од око 175 милиона "Србијагасу" под истим условима као и бугарској страни, по 4,25 посто, и напомиње да ће 175 милиона дати и "Гаспром".

"То значи да ћемо у фебруару или почетком марта следеће године у српској ћерки-компанији имати 500 милиона евра за почетак градње", истиче Бајатовић.

Објашњава да ће остало бити класично комерцијално финансирање, то јест прибављање средстава од претежно руских комерцијалних банака.

Наглашава да нема проблема са отплатом кредита који је дао "Гаспром", зато што је према договору са акционарима предвиђено да на уложени капитал свака страна има гарантовани приход од осам одсто.

Нема никаквог ризика да нећемо наплаћивати пуне таксе, тарифе и приходе када "Јужни ток" почне да ради, зато што ће према једном од уговора, о којем су разговарали највиши руководиоци, практично 100 одсто капацитета закупити "Гаспром" по систему "пуно за празно, односно транспортуј или плати".

Без руског мешања у организацију "Србијагаса"

Упитан да ли ће бити поделе "Србијагаса", о коме се јуче разговарало са руском страном, каже да се "руска страна неће мешати" у то шта ће Србија да ради са својим фирмама.

Упозорава да је "једна ствар како неко прави свој маркетинг, а друга ствар шта треба урадити".

Предлог "Србијагаса" је, наводи Бајатовић, вертикално интегрисана холдинг компанија, без власничког раздвајања, што предлаже Министарство,

"Ми предлажемо да то буде правно раздвајање, али све у оквиру једне компаније, под једном командом", истиче Бајатовић.

Правно раздвајање значи усклађивање са трећим енергетским пакетом и потпуно транспарентно пословање, оцењује Бајатовић.

Говорећи о дуговима "Србијагаса", Бајатовић наглашава да је 500 милиона евра дугова настало због нереалне цене гаса, да је "Србијагас" 240 милиона конвертовао у друге фирме, 140 милиона су кредити, а да је 50 милиона евра губитака настало јер их је "држава натерала да инвестирају у 'Фијат'".

"Србијагас" се мора финансијски реструктурирати, сматра Бајатовић.

"Ја већ четири године причам да ће такво понашање и такво прескупо вођење социјалне политике, које јесте чувало радна места и стандард становништва - све је то тачно, на крају много коштати", наводи Бајатовић.

Тврди и да модел реструктурирања који је предложило Министарство енергетике не води томе да "Србијагас" постане профитабилно и инвестиционо способно предузеће.

"Ја не мислим да је сва памет Србије концентрисана у Влади или Министарству. Има много тога и у привреди и у фирмама", оцењује Бајатовић и напомиње да од великих јавних предузећа и система зависи развој Србије.

Директор "Србијагаса" наглашава да решење за то предузеће не сме да буде предмет коалиционог споразума, већ то мора да буде предмет оцене струке. Ипак, каже да је Влада та која ће донети коначно решење за "Србијагас".

Најављује да ће се решење постићи до краја године и очекује да ће врло брзо бити донета одлука о финансијском реструктурирању и да ће највећи део морати да буде јавни дуг.

Што се тиче дугова према руској страни, дуг из 1995. године је скоро исплаћен, док ће се и дуг из 2001. године исплаћивати по истом моделу и као и претходни. За враћање тренутног дуга од 80 милиона долара вероватно ће бити подигнут један комерцијални кредит.

Што се тиче дуга НИС-у од 224 милиона долара, то ће највероватније бити претворено у дугорочни репрограмирани дуг који ће или дугорочно отплаћивати "Србијагас" или ће прећи у дугорочну обавезу државе Србије према НИС-у.

"По количинама гаса које имамо у Банатском двору, према уговорима које имамо са руским партнером, јуче смо зарадили 50 милиона долара, јер руска страна ни овај пут као ни претходних година неће наплатити ниједан казнени поен из уговора који бисмо иначе платили", наводи Бајатовић.