Одбор: Дуванска индустрија трпеће због увоза

Прихватање захтева Европске комисије да Србија поново одобри увоз цигарета из Хрватске по повлашћеним царинама имаће негативне последице по српску индустрију дувана, оценили су представници дуванске индустрије Србије.

На седници Одбора Скупштине Србије за за пољопривреду, представник компаније "Бритиш америкен тобако" (БАТ) Србија Срђан Лазовић је оценио да се та штета може смањити ако расподела квота од 1.625 тона буде по транспарентним правилма која ће важити за све учеснике на тржишту.

"Ако квоте буду дистрибуране на било који нетранспарентан начин, то ће отворити могућности за корупцији", рекао је Лазовић. Он је напоменуо да се, код одобрених квота, кад се гледају малопродаје цене, може говорити да оне вреде 50 до 60 милиона евра,  али је истакао да ће у скорој будућности та количина вредети 200 милиона евра.

Горан Пекез, директор корпоративних послова и комуникација "Јапан тобако интернешенела" (ЈТИ) у Србији, истакао је да је за дуванске компаније у Србији важна предвидљивост пословања.  Он је истакао да произвођачи цигарета у Србији већ губе због све значајаније појаве продаје резаног дувана на црном тржишту.

Државни секретар у Министарству пољопривреде Србије Данило Голубовић рекао је да се још не зна тачно од када ће поново почети увоз дувана и дуванских производа из Хрватске, по царинама које су важиле док је та земља била чланица ЦЕФТА споразума. Он је додао да постоје три модела расподеле квота за увоз дуванских производа из Хрватске и истакао да ће решење бити направљено у договору с домаћом дуванском индустријом.

На састанку Одбора за пољопривреду је изнесен и податак да је из Хрватске од почетка ове године до 1. јула, уласка те земље у ЕУ, увезено 780 тона дуванских производа, што је, како је констатовано, близу нивоа просечног увоза претходних година, који је био око 900 тона.

Председник Одбора Александар Сенић указао је на важност дуванске индустрије за економију Србије, наводећи да запошљава око 130.000 људи, да акцизе на дуван у буџету учествују са 11 одсто, као и да та индустрија у бруто домаћем производу учествује са 2,6 одсто.