У сламарици више од три милијарде евра!

Недеља штедње траје до краја идуће седмице, а банке нуде повољније услове за орочавање депозита. Штедња грађана у банкама је готово осам и по милијарди евра. У протеклих дванаест месеци, девизна штедња се увећала за готово шест одсто или за 470 милиона евра, а динарска за чак 32 одсто или за шест милијарди динара. Ипак, претпоставља се да се чак три милијарде евра чува код куће.

Народна банка Србије позвала је банке да се уздрже од нелојалне конкуренције и привлачења клијената високим каматним стопама на штедњу, грађане да се уместо каматама, руководе сигурношћу улога. Упркос беспарици штедња и даље расте, а грађани су свесни да је време високих камата прошлост, бар када су у питању еври.

"Ми нисмо ни прошле, а ни ове године повећавали камате у недељи и месецу штедње због тога што се на српском штедном тржишту формирао став да је на првом месту сигурност улога, затим расположивост улога, односно комфор у његовом коришћењу, и тек на трећем месту довољно интересантне камате", каже Горан Милићевић из Комерцијалне банке.

Пословне банке углавном су послушале препоруку Народне банке Србије да смање камате, посебно оне на девизну штедњу. Међутим, и банке су се досетиле, па су то надоместиле вредним поклонима од музичких уређаја до лаптоп рачунара.

Управо динарска штедња је у протеклих дванаест година била углавном исплативија. Да сте у прошлој години орочили 100 хиљада динара, камата би била за око 6.000 динара или за 53 евра већа него за исту орочену суму у противвредности у еврима.

Девизне камате за разлику од динарских додатно се опорезују са 15 одсто. Зато није чудо да и странци банкари још виде Србију као добро место за своје улоге.

"Увек је питање да ли штедети у динарима или еврима, некада је то ризик некада не, али видели смо да је динар дуже време стабилан према евру. Веома је важно да када одобравате кредите ускладите орочености извора и позајмица, водећи рачуна о ризицима пребацивања једне валуте у другу," каже Фредерик Куен, председник ИО Сосијете женерал банке.

"Наравно, ја као Француз штедим овде у Србији", каже Куен.

Највеће европске штедише су Аустријанци и Словаци који месечно у банкама остављају по 180 евра, односно 90 евра.

Истраживања показују да су у Србији штедише спремне да издвоје 36 евра месечно, али се претпоставља да се добар део те суме чува у кућама и сефовима које је све теже изнајмити.