Борба за радна места и у ЕУ

Незапосленост остаје велики проблем Европске уније, подаци говоре да се чврсто држи на 11 одсто. У земљама које користе евро још је и већа - 12,2 одсто. Највећа опасност је незапосленост младих, јер је сваки четврти млађи од 25 година без посла.

Економски раст у тим земљама једва је у плусу и проћи ће још година до опоравка. Покушаји влада да излече економије подразумевају непопуларне мере, којима се грађани опиру, због чега се протестује на европском југу.

Упркос годинама, грчки пензионери су медитерански темпераментно протестовали атинским улицама и то превентивно. У Атину ускоро стижу инспектори међународних кредитора и пензионери страхују да би њихове мршаве пензије могле опет да се нађу на удару.

Да би било боље, мора прво да буде горе, објашњавају владе, али тај економски зачарани круг не разумеју пензионери и радници који сваки дан воде борбу за опстанак.

Шпанска и португалска влада намеравају да продају железничку, односно метро компанију које су у великим дуговима, а радници страхују да приватизација значи да ће остати без посла. У Лисабону објашњавају да је то део лечења економије.

У Француској је супротно - незапосленост расте упркос свему. У септембру је остварен неславан рекорд са безмало 3,3 милиона незапослених радно способних становника, што је осам одсто више него у исто време прошле године.

Радна места су на коцки и банкарским радницима у Италији. Банке затварају 3.000 пословница и отпуштају 19.000 радника, који се тој одлуци супротстављају тиме што, први пут после 13 година, из протеста нису отворили пословнице за клијенте.