Шта доноси плаћање мобилним телефоном

Плаћања која су донедавно обављале искључиво банке полако преузимају мобилни оператери. Мобилни оператери у борби за нове клијенте шире понуду и преузимају посао банака. У региону се те услуге већ нуде у Македонији, а у припреми су у Србији и Хрватској. Препреке за успостављање новог, бржег и лакшег начина плаћања нису само у инфраструктури, већ и у законским решењима, кажу стручњаци.

Једна од банака из Скопља заједно са локалним мобилним оператером омогућава плаћања мобилним телефоном на 5.000 продајних места у Македонији.

Идеја је да се ефикасношћу услуге и малом провизијом привуку млађи клијенти који се иначе не одвајају од мобилних телефона. У пројекат је за почетак уложено 100.000 евра.

Ђорђе Јанчевски из "НЛБ тутунскe банкe" из Скопља каже да је у тој банци провизија за трговце максимално 1,2 посто, а да је "Телеком" пословао по нижој, јер је хтео да промовише свој производ.

"Максимална плаћања су сада 50 евра, а провизиија је 0,9 одсто", каже Јанчевски.

У Србији грађани мобилним телефоном већ плаћају комуналне услуге, шаљу новац, купују у педесетак интернет продавница, а могу и да наруче документа од државне управе.

Један од мобилних оператера куповином приватне банке омогућиће следеће године напредне услуге плаћања у земљи. Кажу да су у развој мобилног банкарства за почетак уложили 40 милиона евра.

У "Теленору" кажу да ће неки од тих сервиса бити веома иновативни, па ношење новчаника неће бити потребно, већ ће кориснику све бити доступно у мобилном телефону.

"Дакле, да може једним кликом или једним приношењем телефона платном терминалу да изврши трансакцију", објашњава Марко Царевић, менаџер финансијских услуга у "Теленору".

За плаћање преко мобилног телефона потребна је и промена инфраструктуре, тј. надградња постојећих ПОС терминала или куповина нових. Неопходне су и промене неких закона, кажу стручњаци.

Миодраг Мирчетић из "Асеко Сиа" истиче да делови закона који се тичу, на пример, трговине или кривичног поступка, практично не познају категорију електронског документа и електронског потписа, иако, подсећа Мирчетић, Србија има закон о електронском документу и електронском потпису.

Да бисмо несметано развијали нове системе плаћања, који олакшавају живот грађанима и привлаче стране инвеститоре, морамо позитивне законе из информационо-комуникационих области да уградимо у све остале законе.

У Србији тренутно око 50 хиљада грађана користи мобилно плаћање, али се очекује да следеће године, са понудом нових услуга, тај број буде много већи.