Гламочић: Страх од ГМО није оправдан

Министар пољопривреде Драган Гламочић тврди да страх од генетски модификоване хране није оправдан, јер, према његовим речима, за сада не постоји ниједан валидан научни доказ о њеној штетности.

"Ја то тврдим као одговоран човек и као неко ко је научник", рекао је министар пољопривреде Драган Гламочић гостујући на РТС-у.

Што се тиче измене Закона о генетски модификованим организмима (ГМО), Гламочић оцењује да је либерализација у вези са ГМО од националног интереса за Србију и напомиње да ће о томе Влада заузети став.

Гламочић каже да садашњи српски прописи, који забрањују узгајање и промет ГМО, нису у складу са прописима ЕУ, Светске трговинске организације и Картагена споразумом о биолошкој сигурности, и да је у интересу потрошача да се промет те хране и законодавство у Србији уреди.

Министар пољопривреде поручује да потрошачи не треба да брину уколико дође до либерализације ГМО, јер ће ти производи бити видно декларисани, а проћи ће и ригорозне мере контроле биолошке сигурности.

Објашњава да прописи треба да омогуће да потрошачи сами одлуче да ли ће купити ГМО и истиче да у садашњим прописима има пропуста који доводе до злоупотребе.

"Овога тренутка може да се деси да (потрошачи) конзумирају ГМО, а да тога нису ни свесни", упозорава министар пољопривреде.

Министар је потврдио и да су измене прописа потребне због чланства Србије у Светској трговинској организацији.

Јасна разлика између органске и ГМ хране

Упитан како ће промет ГМО утицати на производњу органске хране, која је потенцијал српске пољопривреде, министар Гламочић подсећа да је Србија одучила да иде у правцу ЕУ, и да мора да поштује њено законодавство, које је, каже, веома уређено.

"Ако је Европска унија проценила да је тако нешто добро за њихове грађане, ја сам уверен да је то добро и за грађане Србије", каже Гламочић.

Министар потврђује да је производња органске хране потенцијал Србије, да ће Министарство "бацити акценат" на производњу органске хране, да би се она развила, а производи пласирали на тржиште ЕУ.

Сматра и да треба направити јасну разлику у цени између органске хране и ГМО.

Увођење генетски модификоване хране у слободну продају и производњу није услов за улазак у Европску унију, али јесте за приступање Светској трговинској организацији.

То пише и у извештају Европске комисије која због тога захтева од Србије да што пре промени законе о генетски модификованој храни.

Противници такве хране тврде да је она нездрава и да државе које је гаје могу да изгубе органско семе и постану економски потчињене мултинационалним компанијама.

Генетски модификована храна ушла је у Србију пре 13 година и, мада нема званичних доказа да је штетна, јер су потребне око три деценије за испитивање, широм света воде се кампање против ње.

Иначе, министар Гламочић учествује на форуму "Храна за Европу" у Суботици, на којем ће за два дана бити одржано неколико панела који треба да укажу на то да су потенцијали српске привреде у аграру велики и да би инвестиције у овај сектор могле бити вишеструко враћене.

Бруто вредност ове индустрије у Србији износи око 4,5 милијарди евра, а њен потенцијал је 12 милијарди евра, што показује да се улагање у аграр исплати.

Форум организују Економски институт и друштва аграрних економиста Србије, а после извештаја Европске уније неки од учесника већ су се изјаснили и упозорили да закон не треба мењати и да би производња и промет ГМ хране уништили српску пољопривреду. Тако да се полемика о ГМО свакако наметнула као тема скупа.