Дотрајали трактори заустављају радове

Много је земљорадника који ових дана због квара на трактору морају да прекину бербу кукуруза или сетву пшенице. Процена је да су те машине често старије и више од 30 година. Власници се сналазе при набавци резервних делова, јер их фабрике одавно не производе, а мало је оних који за готов новац могу да купе нов трактор.

Пољопривредници кажу да су кредити за набавку механизације веома скупи, јер су најниже камате седам и по одсто годишње.

Старих трактора има више јужно од Саве и Дунава, а у многим селима одавно није виђен нов трактор. Домаће фабрике једва да одржавају производњу. Све је мање оригиналних делова на тржишту.

Ратко Бошковић, мештанин Јаребице код Лознице, власник је трактора из 1983. године. "Купио сам га пре пет година, квари се, стара је машина. Не знам да је неко у селу купио нов трактор уназад десет година", прича Бошковић.

Због изостанка планиране зараде од земљорадње, пољопривредници који обрађују више од педесет хектара често увозе половне тракторе. Плаше се да их купе на кредит.

"Шта треба, да купиш трактор и неко га ти отера? Банка има доста одузетих трактора на лизинг, боље је ово старо, сигурније је", каже Дејан Николић из Крњешеваца.

Банке нуде кредите за куповину нових трактора. За трактор вредан 100.000 евра шестомесечна рата је 12.000 евра.

На крају отплате, после пет година, трактор ће коштати 20.000 евра више. Ипак, лакше је доћи до новог мањег трактора, јер је јефтинији.

"Купио сам ИМТ 539 на кредит - ја плаћам 8.000 евра, а са 2.000 евра ме субвенционише држава. Плаћам га у ратама, месечна рата је 18.000. Овде нема кварова, раније сам брао са резервоаром два и по јутра, сада три јутра", прича Кикинђанин Богдан Стојанов.

Много недостатака имају трактори произведени пре тридесетак година. На њих не могу да се прикључе новије пољопривредне машине. Оно што је најважније, њихов учинак је знатно слабији у односу на нове веће и јаче тракторе.

"Дотрајала механизација утиче на увећану потрошњу нафте од 15 до 20 процената, а резервих делова и до тридесет одсто. Чести су застоји, па се радње изводе споро и скупо", објашњава Лука Радоја.

Према последњем попису пољопривреде, земљорадници имају 400.000 трактора. Многи су одавно премашили 20.000 сати рада на њиви, што се у Европи сматра границом економичности.