Колико губимо на невраћеном кусуру?

Трговци, али и државна предузећа у Србији, и даље истичу цене у непостојећим апоенима, иако су пре неколико година укинуте паре у кованицама. Стручњаци сматрају да заокруживање рачуна у трговинама пуни касе продаваца. У Народној банци тврде да на губитку нису ни грађани ни трговци, јер се у коначном обрачуну све изједначи.

Нећу жваку, хоћу кусур - имате право да тражите, али ако вам је рачун са децималом, трговци имају право да заокруже.

Одлуком Народне банке Србије из 2007. године крајњи обрачуни у платном промету се заокружују у распону од 1 до 50 пара -на 0 пара, од 51 до 99 пара - заокружује се на један динар.

Према рачуници Асоцијације потрошача, грађани само у продавницама на овај начин изгубе 180 милиона динара годишње.

"Не зна се шта се дешава када је 50 пара, то је управо та зона која може да изгенерише тај износ од толико динара који су наши невраћени кусури", каже Душан Узелац са портала Каматица.

У Националној организацији потрошача Србије кажу да у продавницама има много више цена које се заокружују на више, него оних које се заокружују на ниже.

"С тим у вези, ми постављамо питање шта се дешава са тим новцем. То уопште нису безначајне суме. Све распродаје, акције које имате, увек су изражена са фиксном ценом, плус зарез 84, 64 паре итд. То се увек заокружује на вишу цену, значи на динар", рекла је Вера Вида из Националне организације потрошача Србије.

А колико грађанима значи њихов динар? Неки су незадовољни јер како кажу, "нико жив нема ситно", па уместо пара добијају бомбоне и жваке. Када су муштерије те које немају ситно, онда им се заокружује на више.

Неки оставе ситан новац у продавници, јер од тога немају никакву корист.

У Народној банци Србије нису размишљали о промени одлуке о заокруживању цена. Сматрају да би то био нерационалан потез који би ишао на штету грађана.

"Имајући у виду економски принцип цену коштања кованог новца 1, 5, 10, 50 пара који би по нашем прорачуну коштао два до три динара, и куповну моћ једне паре, сматрамо да је то сасвим основано и реално да не кујемо нешто што ће отићи да се не враћа из платног промета, а да огромна средства трошите у крајњем случају буџетских корисника за тако нешто", рекао је Никола Рељић из Народне банке Србије.

Пре неколико година касица је могла да се пуни кованицама од 50 пара и мање. Сада можете да штедите само ако плаћате картицом, јер вам се тако наплаћује тачан износ. Они који је немају морају да се помире са чињеницом да ће некад да буду на добитку, а некад на губитку.