Зелена економија као приоритет

На Београдском сајму у току су међународни сајмови енергетике и животне средине. Зелена економија један је од приоритета рада Владе и требало би да помогне да се искористе ресурси и повећа запосленост, рекла је министарка енегетике, развоја и заштите животне средине Зорана Михајловић на отварању сајма. Циљ Владе је да до 2020. године у финалној потрошњи буде 27 процената енергије из обновљивих извора.

Министарка најављује да ће еколошка такса која је уведена по начелу загађивач плаћа, а која је требало да подстакне рециклажну индустрију, поново бити усмерена на заштиту животне средине.

"Нажалост, последњих годину дана то није био случај, јер је сав новац из Министарства енергетике пребачен у трезор и бојим се да нису еколошке таксе ишле тамо где им је место", каже Михајловићева.

Стари рачунари, телевизори, шпорети, машине за прање веша и слична електична опрема спадају у опасан електронски отпад, али су важан извор сировина.

Нинослав Миленковић из фирме "Е рециклажа" из Ниша објашњава да се старих фрижидера добија 99 одсто секундарних сировина.

"Добијемо пластику, добијемо бакар, алуминијум, пур пену. Та пластика може да иде у даљу прераду и свака та сировина може да представља нову фабрику и нових 100 запослених људи", истиче Миленковић.

За сада у Србији нема постројења за прераду опасног отпада који се углавном извози, иако би и у земљи могао да се прерађује.

Јовица Божић из предузећа "БиС рециклажа" из Панчева сматра да су највећи проблем локалне самоуправе које имају велику одбојност према рециклажној индустрији и отварању нових погона.

"Постоји страх од загађивања. Међутим, технологије су толико напредовале у Европи, ми ништа не измишљамо, ми само купујемо европске технологије", истиче Божић.

На Сајму екологије од 150 излагача скоро половина је из иностранства, а неки већ послују у Србији.

Себастијан Лориг из фирме "Јакоб Бекер" каже да је рециклажа је изузетно битна за немачку економију.

"Ми смо близу циља да рециклирамо 80 одсто употребљених производа. Српско тржиште управљања отпадом је веома интересантно и за међународне и локалне компаније јер је ново тржиште, али треба још доста радити на развоју", објашњава Лориг.

Уколико се остваре пројекти урбаног рударства, и отпад из фабрика који се извозио или бацао могао би да се користи као извор скупоцених сировина, а изградњом постројења за прераду обезбедио би се посао за више хиљада људи.