Крстић: Предстоји најтежи део посла

Министар финансија Лазар Крстић рекао је гостујући у Дневнику РТС-а, да су предложене мере за спас економије само први корак у процесу оздрављења српске привреде, али да прави изазов почиње почетком спровођења тих мера.

"Потребна је реорганизација јавног сектора, како бисмо утврдили ко шта ради, колико нам је људи потребно, зашто имамо неке који нам нису потребни и зашто примамо плате на више места", поручио је Крстић.

"Данас почиње прави посао, поставили смо дијагнозу, изашли смо кроз консултације са пакетом мера који мислим да је минимално могућ, онолико праведан колико може да буде", навео је министар.

Истакао је да је потребно донети сетове закона, који ће све то спровести у дело. Како каже, када подвучемо црту, следеће године очекује нас неколико позитивних ствари и неколико ефеката мера које ћемо видети.

"Смањење фискалног дефицита, а под руку с тим иде побољшање наше приведе, нарочито у приватном сектору", каже Крстић.

Министар финансија је истакао да је потребно донети закон о раду, и упростити процедуре за грађевинске дозволе. Истиче да би требало уклонити препреке које се појављују у пословању, јер ћемо уз те мере постићи раст запошљавања и повећање профита.

Када је реч о смањењу плата у јавном сектору, Крстић је рекао да је Влада водила рачуна о томе да мере буду праведне. 

"Савети од ММФ-а били су линеарно смањење плата и пензија. Ми смо мислили да је право решење да се иде прогресивно, узимајућу у обзир да јавни сектор има плате веће него приватни", рекао је Крстић.

Према Крстићевим речима, предложеним мерама биће погођено између 180.000 и 200.000 људи и то се односи на цео јавни сектор, што значи на све оне који плату примају из буџета.

Брига о најугроженијим грађанима

Говорећи о повећању ПДВ-а са осам на 10 одсто, Крстић је рекао да је Влада водила рачуна о најугроженијим грађанима.

"Водили смо рачуна о паду стандарда. То није мера која се лако повлачи, нарочито у ситуацији у каквој се налази наша земља, са економијом која се ослања углавном на извоз", сматра Крстић.

"Али морали смо да је донесемо, да смо раније радили на неким стварима из тог домена које би нам омогућиле да имамо пореске приходе, можда не бисмо морали", каже Крстић.

Говорећи о ефектима те мере, Крстић је навео пример пензионера. Рекао је да просечна потрошачка корпа за пензионере износи око 20.000 динара, а просечна пензија је 23.000.

"Повећање корпе за њих ће бити око 150 динара, и то је минимум на који смо морали да идемо", рекао је Крстић.

Примери из других земља Европе показују да се у малопродајним ценама неће видети ефекат повећања ПДВ-а, јер ће део тога малопродаја апсорбовати кроз профитне марже, каже министар.

Крстић је рекао да је био изненађен бројем запослених у јавном сектору, наводећи да се око 660.000 грађана воде као корисници буџета, то јест за петину више него што је претпостављао.

Најавио је да ће ове мере бити доследно спроведене, као и да ова влада схвата шта мора да се уради.

"Ми смо могли да жмуримо још годину дана и да идемо путем истим као у последњих пет година. Ова влада је то одлучила најпре позивом ванстраначких личности, али и чињеницом да је спремна да предузме ове мере", нагласио је министар.