Не (на)падај ми на малине

Малина је трећа на листи извозних производа Србије са годишњим извозом од 150 до 200 милиона евра и зато би требало да буде проглашена за стратешки производ, оцењено је на седници Одбора Скупштине Србије за пољопривреду.

Председник Одбора за пољопривреду Александар Сенић рекао је агенцији Бета да су капацитети извоза тог воћа и до 500 милиона евра и да се мора радити на томе да се увећају поседи малина, а то је могуће ако малина постане производ од стратешког значаја за Србију.

"Тако би избегли блокаде путева незадовољних малинара, које се сваке године понављају у јуну и јулу. Малина треба да буде стратешки производ, између осталог због спречавања даље девастације брдско-планиншких подручја нарочито у западној Србији", истакао је Сенић.

Сенић је нагласио да ће Одбор за пољопривреду инсистирати на формирању Националног савета за малину, кога ће чинити народни посланици, представници министарства, факултета, удружења малинара и откупљивача, чији ће циљ бити боља сарадња произвођача и министарстава.

Представници Пољопривредног факултета у Земуну рекли су на седници да држава осим избора земљишта, мора да води рачуна о садном материјалу, да спроводи радикалне мере контроле матичњака, и инспекције приликом увоза.

Као највеће проблеме истакли су контролу у производњи и пласману малине и организација откупа малине на терену. 

Држава не може да одређује откупну цену малина 

Помоћник министра пољопривреде Ненад Катанић рекао је да малина не може бити стратешки производ, и да држава не може да одређује откупну цену малина. 

"Стратешки производ је производ који обезбеђује стабилост у кризним моментима државе, да се народ прехрани, а то свакако није малина", истакао је он и додао да држава може помагати кроз агротехнику и поштовање нових пракси у пољоприведи.

Помоћник министра пољопривреде је на седници препоручио малинарима да засаде нове саднице малина, чији ће рок трајања, са садашњих четири до шест недеља бити и до пет месеци, као у Пољској како је навео.

У Србији се са 15.000 хектара убере 30.000 тона малина. Пољска, главни конкурент Србији на тржишту, на 20.000 хектара добија два и по пута више. У Србији се малињаци шире, али не и број сорти које се гаје. Принос, као и време, непредвидив.

Произвођачи би требало да раде на продужењу сезона бербе са досадашњих шест недеља на пет месеци, као у Пољској. Ово се постиже увођењем нових сорти које имају дужу сезону чувања и бољим техникама гајења, наводњавањем, кажу из Министарства.

Произвођач малине Миодраг Богдановић каже да причају о наводњавању, и пита се хоће ли сваки произвођач малина да добије ту субвенцију и да ли је могуће да сви добију.

Од малине живи 80 хиљада породица. Држава обећава помоћ за наводњавање садница, али када се стекну услови. До тада морало би се водити рачуна о томе шта се сади.

"Оно што прави велики проблем нашим произвођачима је гљива трулежница корена која у појединим годинама онемогућава производњу на појединим локалитетима. Поред сортне чистоће предуслов успешне производње је здрав садни материјал. Ми предлажемо радикалне мере контроле свих матичњака", каже Александар Лепосавић са Пољопривредног факултета.

Из српских малињака до рафова, малина стиже као сировина или полупроизвод уместо као сок, слатко, ракија. Често и без домаће етикете. Заштићено је географско порекло само оне, ариљске.