Брже до дозволе, "пун гас" за инвеститоре

Иако постоји интересовање страних инвеститора за пословање у Србији, многи одустају због бирократског апарата. Потенцијални инвеститори траже већу правну сигурност кроз процес реституције и легализације, али и једноставније и брже добијање дозвола.

Можда ће се новим законом променити неславна статистика, јер је према студији Светске банке Србија на дну лествице по ефикасности издавања грађевинских дозвола.

Наша земља налази се на 179. месту од укупно 183 земље које се налазе на листи, али упркос томе Србија је интересантна страним инвеститорима.

Компаније чланице Савета страних инвеститора, њих 130, уложиле су више од 20 милијарди евра у Србији и запошљавају близу 100.000 људи. Директно учешће у БДП-у Србије у 2012. години било је 17,88 одсто.

Ана Фиртел из Савета страних инвеститора каже да би чланице Савета које су већ повећале своје присуство на тржишту прошириле производне капацитете и услуге уколико би услови за пословање били бољи.

"То значи да би ви у првом таласу према нашим проценама имали повећање инвестиција на домаћем терену од компанија које су већ овде, а сигурно би то повећало и долазак нових инвеститора", истиче Ана Фиртел.

За добијање грађевинске дозволе, на пример у Великој Британији је потребан један папир. У Србији је за то потребно 19 процедура, 20 различитих дозвола и 279 дана.

Потребно побољшање процедуре 

Кароли Екер из компаније "Тебодин" објашњава да је за почетак неког посла потребно истраживање власништва над земљиштем, закона, дозвола и државних субвенција.

"Предност Србије су талентовани инжењери, индустријска традиција и положај у центру региона, али државна процедура мора да се побољша, јер на пример дужина чекања на дозволе, дужина административног поступка је дуга у поређењу са другим земљама региона", наглашава Кароли Екер.

Према његовим речима, један од основних услова за улагаче је питање имовине, а то некада у Србији није јасно, као ни правни оквир.

Правни оквир тренутно и не постоји јер је Закон о планирању и изградњи проглашен неуставним и од 1. јуна не важи. Нацрт новог закона је завршен и тиме ће, како најављује ресорни министар, бити убрзан процес добијања дозвола.

"Ништа се неће плаћати унапред, само стварни трошкови које општине и градови улажу у инфраструктуру. Плаћаће се сукцесивно, како радови теку, до добијања употребне дозволе, значи ништа нема унапред да се плати да би се добила дозвола", истиче министар грађевинарства и урбанизма Велимир Илић.

Како је истакао, неће моћи да се уцени извођач, јер се то сматрало као основни вид корупције.

"Има само једно спорно питање са две или три варијанте око конверзије, и ту је ипак једна политичка одлука", каже Илић.

Комплетнија понуда локација 

Урбанисти предлажу да се инвеститорима изађе у сусрет са комплетнијом понудом локација.

"Ми нудимо банке локација, не као каталог локација, него тачно израчунато колико то може да вреди за било кога ко би ту инвестирао", објашњава Миодраг Ралевиц из Удружења урбаниста Србије.

Према његовим речима, потрбено је активно деловање, тако што ћемо тржишно да обрадимо локације које су дефинисане у плановима.

"Вршимо финансијско вредновање за сваки садржај и намену, да се зна и за земљиште колико вреди, ко ту може да ради, које активности, колику добит све то доноси", истиче Ралевиц.

Србија је непрегледно поље ресурса за развој и могла би лако да изађе на светско тржиште. Међутим, потребан је излазак на регионално, европско и глобално тржиште на начин на који та тржишта захтевају.

Позитиван помак је и то да је уз помоћ Светске банке завршен катастар непокретности, а неке општине су отвориле канцеларије за брзе одговоре.