Ново разрезивање пореза

Влада Србије припрема пореска решења чији је циљ да они који имају више и зарађују више, убудуће држави плаћају више, а сиромашни мање.

То је део реформи које је Влада најавила обећавајући да ће смањити намете на зараде. Мањак који ће због тога настати, како је најављено, неће надокнадити повећањем пореза који сви свакодневно плаћамо, а то је ПДВ.

Сада се поставља питање где је граница изнад које би имовину и зараде требало додатно опорезовати и колико. Министри привреде и финансија о томе још не желе да говоре, али како РТС сазнаје нису тачне спекулације да ће граница бити зарада од 100.000 динара.

Разматра се идеја да се уведу две границе - једна мања од 100.000 динара, а друга за зараде веће од 100.000. То би значило да се део зараде преко 100.000 динара опорезује по стопама већим од основног пореза на зараде. Истовремено неопорезовани део плате биће мало повећан.

Могуће је, међутим, да се промена пореза одложи за наредну годину док се рачунице не уклопе и добију сагласност свих чланова Владе.

Премијер нема дилеме и он је, како каже, одавно за прогресивно опорезивање.

"Значи да већи порез плаћају богатији, што је нормално, али у томе се прави разлика између политичких опција. Социјалисти и левица су увек за прогресивно, а ови други неолиберали су увек за што мање порезе", каже Дачић.

"Ми наравно нисмо за велике порезе који би угушили привреду и грађане, али они који највише имају треба највише да дају", истиче Дачић.

И сада у Србији постоји прогресивно опорезивање дохотка грађана који зарађују више од три просечне плате, али су ти порези, кажу упућени, далеко мањи него у развијеним земљама.

Економиста Михајло Црнобрња каже да је то већ ствар политике и идеологије да ли ће се повећати са 10 и 15 на 20 и 25 или до 40 одсто.

"То је питање да кажемо идеолошко, да ли ћемо да идемо у жестоку уравниловку или благо. То није идеја која ће да попуни буџетску рупу сада просто је то системска промена, од сад па за вијеки вијекова би они који зарађују више, више доприносе и у буџет", објашњава Црнобрња.

Према истраживањима Србија је у групи земаља са умереним опорезивањем грађана у којој су на пример и Чешка и Словачка, па је протеклих десетак година привукла многе странце.

Порески стручњак Игор Лончаревић каже да оно што се може десити јесте да одређене категорије људи које имају виши доходак и које су се преселиле у Србију због релативно ниске стопе опрорезивања, могу размотрити могућност да се преселе због повећаног опорезивања.