Несугласице на скупу Г 20

Изгледи за глобалну економију су бољи него када су се лидери Г20 састали почетком априла, такође у Лондону, али креатори економске политике у многим земљама, укључујући и најразвијеније, изражавају бојазан од могућег новог привредног застоја.

"Ми ће мо наставити да примењујемо одлучне мере неопходне у спровођењу експанзивне монетарне и фискалне политике", прецизира се у саопштењу, уз напомену да се реализација тог програма мора спроводити у условима ценовне стабилности и дугорочних фискалних подстицаја, све док се економски опоравак не учврсти.

Министри Г20 нису, међутим, успели да постигну конкретан договор о ограничењу бонуса и специјалних награда за руководиоце банака и других финансијских организација, као што су то захтевали представници неких водећих западних земаља, укључујући САД и Велику Британију. 

Они су се, ипак, договорили о стварању глобалног тела које би имало задатак да уведе чвршћу контролу зарада и плаћања у финансијским институцијама, како би се онемогућила пракса која је, према мишљењу многих експерата, доста допринела избијању глобалне кредитне кризе.

Француска министарка финанасија Кристин Лагард обећала је да ће покренути одлучну акцију против великих исплата, нагласивши да је управо ова пракса довела до глобалне финансијске кризе, прено је Би-Би-Си.

Француска се залаже за увођење обавезне горње границе на банкарске бонусе, то потпуно подржава и шеф Еврогрупе министара финансија из зоне евра Жан Клод Јункер из Луксембурга.

Британски министар финансија Алистер Дарлинг окарактерисао је међутим идеју о ограничавању бонуса као неприменљиву, залажући се уместо тога да банкарске зараде буду везане за дугорочне добре резултате пословања.

Преиначавање антикризних мера 

Други учесници скупа, који се одржава уочи самита лидера Г20 у Питсбургу, на ком ће се расправљати о реформи светског финансијског система, и даље изражавају забринутост поводом тешкоћа у изналажењу најбољег решења да се изађе из рецесије.

На лондонском скупу, министри финансија ће размотрити да ли недавни знакови економског опоравка треба да буду пропраћени преиначавањем неких ванредних мера које су уведене како би се стимулисала глобална економија.

Француска, Немачка и Јапан су забележиле позитиван економски раст последњих месеци.

Отварајући скуп, британски премијер Гордон Браун је упозорио на опасност од прераног повлачења помоћи, то би могло да угрози још слабашне знакове економског опоравка.

Финансијски функционери Г20 су такође договорили да треба водити експанзивну фискалану и монетарну политику, да би се савладале последице најгоре глобалне привредне од краја Другог светског рата, наводи се у нацрту заједничког саопштења "двадесеторице" који је био доступан агенцији Ројтерес. 

Јачи глас за растуће привреде

Један од закључака скупа био је и да земље растуће привреде као што су Индија и Кина треба да имају веће право гласа у ММФ и Светској банци, али се не нуди формула како то постићи, осим да ће глас ових земаља значајно порасти у глобалној економији и да се очекује суштински напредак по овом питању на самиту светских лидера крајем септембра у Питсбургу.

Министри финансија у Лондону нису одговорили на приедлог САД за повећања капитала банака, како би спречили повратак кризе која је довела до колапса неких од највећих банака на свету.

Иако се земље Г20 слажу да је банкама потребно више новца као резерва да се ублаже губици, није јасно колико је то новца и којим системом рачунања се до тога долази.

Борба против климатских промена

У поверљивом документу који су имали на увид новинари који прате министарски састанак Г20 у Лондону, наводи се и да је земљама у развоју биће потребно 100 милијарди долара годишње за борбу против климатских промена.

Помоћ сиромашним земљама за развој привреде која мање загађује околину и смањење штете од последица загађења су међу главним изазовима самита стручњака за климатске промене који ће се од 7. до 18. децембра одржати у Копенхагену.

О износу помоћи који ће сиромашне земље добити као помоћ за борбу против климатских промена још се преговара, а индустријски развијене земље заузврат траже од тих земаља да представе конкретне планове за заштиту животне околине у својим земљама.