Капитал бежи из Србије

Капитал бежи из Србије, упозоравају стручњаци часописа Макроекономске анализе и трендови Економског института. Сви се раздужују, а само се држава задужује. Да би покрила дефицит буџета, држава ће, до краја ове и почетком наредне године, морати да се задужи емитовањем еврообвезница за још две милијарде 600 милиона евра, и то под условом да прода "Телеком".

Стручњаци МАТ-а упозоравају да се тиме само гомилају скупи кредити, чија ће отплата бити доведена у питање 2017. године. Зато се залажу да се што пре склопи аранжман са ММФ-ом, који би подразумевао рефинансирање дугова.

Психолошка или не, граница од 115 динара за један евро прекорачена је, а наша валута према европској вреди мање него икада до сада. Један од разлога за то је ново задуживање државе.

Иван Николић из Економског института каже да је држава у понедељак купила 37 милиона евра да би финансирала дефицит и да је перцепција банака да би Народна банка могла у наредном периоду да попусти у спровођењу монетарне политике.

"С обзиром на то да се референтна каматна стопа не мења, може се очекивати да се наредних дана курс стабилизује на овом нивоу, ако не и да се врати на претходни", каже Николић.

Динар слаби, кажу, и зато што се капитал одлива из земље. У првој половини године, само је држава позајмила више новца него што се раздужила - око милијарду евра. Сви остали су се раздуживали и из земље је преко страних банака отплаћено 657 милиона евра више него што је узето преко нових кредита.

Стојан Стаменковић из МАТ-а каже да је то врло опасно, јер без те кредитне подршке, поготово кад су и стране инвестиције у питању, нема инвестиција.

"Без тога све приче о развоју који ће отворити нова радна места јесу празне приче. Нама су нужни кредити, не ови које држава узима да би покрила дефицит и потрошњу", истиче Стаменковић.

И док стране банке повлаче капитал, од оних у државном власништву, кажу стручњаци, није реално очекивати да, као у другим земљама, одобравају више кредита и помогну развој привреде. Код нас, од седам државних банака, добро раде само две, где су сувласници међународне финансијске институције.

"Сва срећа па су то мале банке, и управљање тим банкама је под утицајем политичких странака и интересних група повезаних са странкама", каже Бошко Живковић са Економског факултета.

"Отуда мој предлог да држава размисли још једном о формирању развојне банке, која би на начин као што то ради ЕБРД подстицала привреду", истиче Живковић.

Добра вест је да се привреда ипак опоравља и да је индустријска производња у јулу била 12,5 процената већа него пре годину дана.