Минус у каси, ребаланс на видику

Минус у државној каси у јулу је премашио 100 милијарди динара. На основу прелиминарних података за август, у Фискалном савету процењују да ће до краја године дефицит бити већи од 178 милијарди динара, колико је предвиђено ребалансом пре два месеца.

У Министарству финансија најављују нови ребаланс, а стручњаци саветују државу да у буџету за 2014. драстично смањи потрошњу, како би могла да контролише дефицит и јавни дуг.

Нема ни два месеца како се Министарство финансија похвалило да је увело ред у државне финансије и да је у јулу забележен најмањи раст дефицита од почетка године, 2,8 милијарди динара, а стручњаци кажу да се већ показало да је то било само пролазно побољшање.

Председник Фискалног савета Србије Павле Петровић каже да је дефицит у осмом месецу порастао.

"Прелиминарни подаци за август показују да је дефицит значајно порастао тако да не видимо да је дошло до побољшања томком лета, нити значајније наплате пореза и доприноса и даље испод планираног", рекао је Петровић.

Док се не спроведу најављене реформе тешко да стање у државној каси може да се поправи повећањем прихода, зато ће, кажу, држава драматично морати да креше трошкове.

Бранко Урошевић са Економског факултета каже да бирократија мора да буде функционална.

"Та бирократија која ради мора да буде заиста функционална, а не да буде сметња и нешто што служи за то да се исисавају средства и пребацују са општег на појединачно или партијско добро", објашњава Урошевић.

Без штедње, пре свега у јавном сектору, раст јавног дуга не би могао да се заустави ни 2016. године, а тада практично више не бисмо могли ни да се задужимо, кредити би били прескупи, а цео систем доведен у питање. Неће много помоћи ни продаја неког од државних предузећа попут "Телекома".

"Приватизација би помогла ако би се искористила за отплату дуга, али би то било само једнократно смањење дуга што је плус, али би се раст и даље наставио ако не би било праћено значајним смањењем дфицита", каже Петровић.

Србији следи и дуг по основу реституције, тако да за онолико колико кроз приходе од приватизације можемо да смањимо дуг, реституција ће за сличан износ повећати дуг, рекао је Петровић и истакао да фокус мора да буде на смањењу дефицита.

Економиста Миладин Ковачевић каже да ће се тешко решити питање одрживости дуга.

"Морамо имати у виду да је стање у погледу одрживости дуга такво да је тешко замислити да то можемо лако разрешити, било мерама консолидације или реформама. Све ће то захтевати време", рекао је Ковачевић.

Без аранжмана са ММФ-ом морао би се направити стенд бај аранжман са репрограмом дуга или рефинанасирања, "да бисмо дошли до даха", рекао је Ковачевић.

Држава ће, каже Ковачевић, морати још да се задужује, ове и наредне године по милијарду и 300 милиона евра. Једина повољна позајмица у најави је кредит Светске банке, који зависи од буџета за 2014. и завршетка приче о предузећима у реструктурирању.