Петровић: Без аранжмана са ММФ-ом у 2013.

Председник Фискалног савета Србије Павле Петровић оценио је да наша земља не може да склопи аранжман са Међународним монетарним фондом (ММФ) до краја године.

У паузи скупа посвећеном утицају стварања банкарске уније на земље које нису чланице ЕУ, Петровић је новинарима рекао да би велики помак био ако би током јесени почели преговори са ММФ-ом.

Навео је да би то помогло да камата за задуживање Србије на међународном тржишту буде нешто мања, али само ако се види да се стварно иде ка договору и склапању аранжмана почетком идуће године.

Председник Фискалног савета истакао је да су се релативно добри подаци о кретању буџетског дефицита Србије за јун и јул показали као пролазни.

"Прелиминарни подаци за август поново указују да је буџетски дефицит знатно порастао", рекао је Петровић не прецизирајући колики је био дефицит буџета на крају прошлог месеца.

Петровић је рекао да се, према прелиминарним подацима за август, не види да је дошло до веће наплате пореза као што су ПДВ и доприноси, који су и даље мањи од онога што је планирано.

"Из свега тога следи да ће дефицит и ове године бити знатан", оценио је Петровић и навео да ће према Фискалном савету на крају године дефицит буџета опште државе (консолидовани) бити између 5,5 и шест одсто БДП-а, уместо ребалансом планираних 5,3 одсто.

Како је истакао, према процени Фискалног савета дефицит републичког буџета у 2013. години биће 5,1 одсто БДП-а, уместо планираних 4,7 одсто. 

Петровић је подсетио да постоје и ставке које су "испод црте", то јест које нису урачунате по методологији Министарства финансија. Као примере навео је рекапитализацију банка ("Агробанке" и "Развојне банке Војводине"), активиране гаранције јавних предузећа ("Србијагас"), што према класификацији ММФ-а чини дефицит још већим.

Опрезно планирање буџета 

Према његовим речима, и једно и друго показује да би буџет за 2014. годину морао да подразумева знатније смањење дефицита.

"Остаје да Влада види где може да обезбеди уштеде, али најважније је да се без тих знатних уштеда путања раста јавног дуга не би зауставила ни у 2015. и 2016. години", истиче Петровић.

Како је упозорио, то онда доводи у питање и одрживост јавих финансија, а у вези с тим и могућност задуживања Србије и цене по којој би се држава задуживала.

Оценио је и да би приватизација државних предузећа као што је "Телеком" помогла ако би се искористила за отплату дуга Србије, али да би то било једнократно смањење нивоа дуга и да би се наставила тенденција раста ако од 2014. године не би било знатног смањења буџетског дефицита.

"Заборавља се да Србији следи и дуг на основу реституције, тако да за онолико колико кроз приходе од приватизације можемо да смањимо дуг, реституција ће за сличан износ тај дуг повећати", објашњава Петровић.

Председник Фискалног савета истакао је и да фокус, поред смањења дефицита, мора да буде и на структурним реформама, оцењујући да ствари на плану реформи делују "обећавајуће" и да изгледа да постоји политичка воља да се спроведу.

Рекао је и да се очекује да Светска банка одобри кредит Србији.

"Ако Влада настави са завршетком процеса реструктурирања предузећа и донесе релативно рестриктиван буџет за 2014. годину, Светска банка би до децембра мога дати Србији део кредита, а преостало следеће године", најављује Петровић.